Поглавље 30
Хусити и деспот Стефан
(79.) Из Прага изиђе истинити глас да се подигоше на господина свога краља, и чешку земљу од угарске отцепише, и јерес звана Хус1 устаде и оснажи се, за које неки кажу да су близу православља, и да је овај Хус био у Јерусалиму на поклоњењу светим местима, и да је дошао на Синај, где је Господ са Мојсијем говорио. Ту поживе у општежићу са братијом, и од ових сазнаде образ православља. Овде научивши и грчко писање, дође у своје крајеве. Ради тога и још убрзо налазе се грчки списи у великој учитељници (библиотеци) и риторски сврши их учењем. Кажу да је на сабору пред папом, када препирку с њим учинише, где је и о свештеничком чину водио распру, којима ово рече: „И овај устав велику злобу доноси. По свему од почетка од светих нико не забрани да се свештеници не жене. Јер се нађе у једном од великих села (места) да је неко довео с једне стране једну удовицу, а с друге другу, и да је од једне родио сина, а од друге кћер. Када су деца одрасла, не знајући узе брат своју сестру за жену.“ Када је оцима то објавио, и много друго рекавши, побише га и предадоше огњу. А овај (Хус) имајући множину ученика овако се осилише. И када је ово било, посла краљ ка деспоту, молећи неки мали део изабране војске, пошто је било зимско време, да би их само обичним гласом (о доласку деспотове војске) застирашили. Тако је и било. И дошавши сузбише Хусе који су (их) гонили и пленили. А већ се беху раширили, и замало да нису дошли до самога Будима.
Напомене
- Јан Хус, (1369—1415), чешки реформатор, присталица протестантског покрета, био је осуђен на сабору у Констанци, и спаљен. Причање Константина Филозофа о путовању Јана Хуса у Јерусалим не одговара историјским чињеницама.