Поглавље 31
Смрт бугарског цара Константина. Борбе Мухамедових синова
А у то време умре и цар Константин, син Срацимира, цара бугарскога, у Београду, када је деспот још био у Арбанасима. Јер ту тада живљаше дошавши од Угра. Њега благочастиви овај оплакиваше као приснога брата и много раздаде за душу његову. А ово је било године 6930. (1422) .
(80.) А треба опет споменути и о источнима како се свршише. Када је умро султан у Андријанову граду, као што напред рекосмо, и када је био пренесен од свију силних и домаћих својих у Брусу, беше неки звани Мустафа, који преваром назва себе Мустафом, сином муњоименитога, који пре изишавши из Влашке, побеже ка Солуну. Њега тада гонивши султан чак до Солуна и посла посланика ка цару Манојлу, који је био над царским стварима (пословима), но не хтеде га дати (натраг, тј. лажног Мустафу). И отада, дакле, овај у грчким рукава пребиваше. Њега тада послаше да царује западним, чинећи лукавство. И када је син султанов био у источним (крајевима), заузе тај (лажни Мустафа) све чак до Калипоља, и посла ка деспоту да му буде друг. А деспот није обраћао пажње посланству, јер је дао сину султанову тј. Кмурат-хану1 званом на знање тврди завет, као и са његовим оцем. Са истока посла (Мурат) војску са силним Бајазитом, који је био над свима стварима његова оца, на Мустафу, где и паде овај Бајазит, а војска се придружи варалици Мустафи. И уђе (Мустафа) у Анатолију, где одбеже мноштво војске од Мустафе, јер тако га преварише говорећи: „Ако море пређеш, сви ћемо прећи к теби.“ А онај варалица побеже на запад. Кмурат, узевши сву војску пређе море гонећи овога од места до места. Би ухваћен у лугу кријући се варалица (тј. лажни Мустафа), и би убијен.
Напомене
- Кмурат-хан, Мурат Други, турски султан.