Живот деспота Стефана Лазаревића

Поглавље 5

Прилике у српској земљи после битке ка Косову

(22.) А лав онај, који је на свом језику назван и гром (Бајазид), брзо се враћа на исток да седне на престо очев и да утврди царство одасвуда. А ако ми ко приговори због овога, због чега ово уплићем, такови нека погледају у царствене летописне књиге¹, и видеће да оне излажу врло много и опширно о владаоцима, било да говоре у Јерусалиму, било у царствујућем граду (Цариграду), а уједно и животе (владалаца) околних земаља, да би тиме боље познатим учинили живот благочастивих и светих господара наших. Доста је ако се то само спомене.

(23.) А они који остадоше сироти и ужасавајући се од њихових грабљења, јер није претила беда само од Исмаиљћана, но се и западни суседи (Угри) спремише на рат. К томе дођоше и међусобне борбе оних који су овима били подручни, док су други били као самостални, тако да се може са Мардохејем² у загонеткама и пророчким сновима рећи: „И гле глас и вапај, немири, громови и земљотрес, и побуна на земљи, и гле сада не два змаја но многи са гмизавцима, који дођоше да се боре. И би глас и све се смути од гласа вике њихове, а свима људима (беше) дању тама и сумрак и буре и ратови, и спреми се сваки народ да се бори.“ И повикасмо ка Господу од гласа вике њихове и би од малога извора многа вода и велика река, светлост и сунце засија и реке се узвисише и прогуташе славне. Пошто је ово овако било, дођоше њима гласници од великога (тј. турског цара) и он рече, као Навуходоносор³ у своме уму: „Обухватићу васељену као и јајце руком мојом.“ Гласници су се сагласили са благочастивом госпођом (тј. Милицом) о најмлађој кћери њезиној Оливери и, по савету патријарха и целога сабора свештених лица и целога синклита⁴, даде ову за жену Амиру великом (тј. Бајазиду), да би било спасено христоименито стадо од вукова који су га клали. А пође тада и увек спомињани брат њезин (Стефан) ка самодршцу са сестром. И отада би поробљена српска земља, да је сам Стефан и са братом својим Вуком и са благороднима својима и са осталима морао сваке године долазити му на служење. А велики цар отада није се као Максимијан⁵ красио љубочашћем варљиво о великом Константину да га погуби, но се према овоме односио са сваком истином и чистом љубављу као према љубљеном сину, као што ћеш наћи у (односној) глави, и пред свима источнима овим (Стефаном) се светлио као неким другим сунцем или као звездом Даницом.

(24.) Достославна и веома мудра мати (тј. Милица), која је превазилазила многе изабране матере, оставши као што каже Соломон мужаствена жена, имала је све врлине, као што знају сви око ње који су поцрпли милости из њезине руке и који су се надали да је приме. Но будући у толикој власти, знала је и светске (ствари) у којима је тешко снаћи се, и по лепоти беше не само жена но и Дисеје⁶ многи у саветима. А ко ће изрећи божаствене и свештене украсе и дарове црквама и манастирима? Ко се неће задивити гледајући такову (њезину) спрегу са онима који гледају ка једином Богу (тј. монасима) и како делима превазилази заповести, и ишла је напред на све већа (дела).

Напомене

1. Мисли на византијске историчаре, који су му служили за углед.
2. Мардохеј, старозаветна личност из легенде о Јестири. (1, 1).
3. Навуходоносор, вавилонски цар.
4. Синклита, ужи дворски савет.
5. Максимијан Херкулије (или Галерије), римски император (285—305), владао је удружено са Диоклецијаном.
6. Одисеј, тј. била је мудра као Одисеј.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36