Поглавље 6
Особине деспота Стефана
(25.) А шта да кажем о ономе који је од њих (Лазара и Милице) засијао (тј. Стефану), показавши у себи премного од њихових особина, и превасходно и сам победивши све који су дошли? Требало је да буде свестран и изнад природе плод дрвета насађених при извору вода.
(26.) Прелазећи да говорим о њему (тј. деспоту Стефану), мислим да себе бацим као на океанске струје, које се не даду препловити и које су неиспитане, но ипак, макар и шибан валима живота, пођосмо на пловидбу, држећи се као краја, јер нисмо дошли у службу њему од детињства, а ово је било раније, и говорити о њему у то доба нисмо у стању.
(27.) Он беше изванредан још као млад, и био је руковођен од благочастивих и из дана у дан јављаше се да ће у свему бити напредан, у говору и у делу, чиме се истицао. Као што кажу за Александра Филипова, да када је отац негде ратовао, тужан говораше својим вршњацима: „„Отац мој све врлине свршава, а ја нећу имати шта.“1 Тако и овај, као дете, гледајући на цркву (коју је отац подигао), говораше: „Већу и лепшу ја ћу подићи.“ О ратовима слично, и друге речи сличне пророштву, и просто у свакој вештини, било божанске било човечанске премудрости, чегагод се дотакао, убрзо се показивао бољи од својих учитеља.“
Било у стварима ратовања и борбе и уметности, која многима није лака, у свему овоме био је први и другима показиваше. У свему овоме био је савршен. И по лепоти тела и снаге био је међу вршњацима као сунце посред звезда, а беседама изванредан, као нико дотле, и беше као Соломон, када каже: „Изнад свију који су били пре мене у Јерусалиму“2, и сваким обичајима и речима, којима се приносе многа и освајају се без крви и много пута.
Много пута где нису успеле војске, које су се потрудиле, и оружје многих лађа, ту је успевала једино просвећеност. Примере за ово имамо многе свуда: заузеће великих и предивних градова Вавилона и Троје, Кир када брзо нападе на Асирце и Јелине, када ради жене Менелајеве Јелене Троју разорише, и Темистокле победи Персијанце лађама и натера Ксеркса у бег, комарац жестокога онога лава, и много таково може се наћи. И пошто чистота чисти душу, и храброст згодно спојена са добром ученошћу, и стопивши се уједно остаје недељиво, и увек успева и тако рећи постаје природа (урођено). Све ово се и овде (у Стефану) састави као убељење и сложеност врлина. Толико о раној младости.
(28.) Када је постао пунолетан, као покривачем заборава покрио је оно што је било, додајући великим стварима још веће, и ако би ко други постигао који део (од овога), мудровао би да је велик, будући подложан страсти људској. А овај не само да не пострада од овога, но и у толикој величини владарској не изостави ништа корисно, остајући непоколебим, бежећи од онога чему се Бог противи, што је незгодно онима који владају, тако да су се и анђели дивили. Не одступи ни од једнога пута правога и царскога.
Напомене
- Ову анегдоту о Александру Великом Константин је узео из Плутархове биографије Александра Великог.
- Књига Проповeдника (1, 16).