Поглавље 10
Смрт краља Милутина. Стефан постаје владар
Када је прошло много времена, и када је требало да се изврши божаствена воља, дође пару напрасно нека болест, и када се осећаше зло и да неће више живети, заповеди да буде однесен у свој му манастир, где оставши мало дана, остави живот, и ту би погребен у од њега сазданом манастиру, месту званом Бањска, због топлих текућих вода, а црква која је тамо, посвећена је првомученику Стефану. А када је цар издисао, многи су брзо притицали ка Стефану, и јављали му што се догађа. А он мишљаше да је то превара јер не беше тако лак на измену, од чега многи страдају лакошћу разума. А када сазнаде да је очева смрт истинита, одмах бацивши убрус од очију, показа се онима који су се скупили светао лицем, а још светлији очима, и препаса се на достојно му српско царство. И пошто се такав глас свуда раширио, један другога не стижући ка њему течаху. А (такође) војништво без мала све, и велможе које су у савету. А чиновници и који су над царским данком постављени, ови сви текући припадаху к његовим ногама, и одаваху царске добре хвале. А он све грлећи целоваше и говораше им речи пуне користи а уједно и премудрости, и некако полагаше у њихова срца неку силу усрдности. И беше љубим и жељен од њихових душа, и окруживаше га велика множина оних који носе оружје.