Поглавље 12
Женидба Стефанова и милостиње
Пошто беше лепо да он има и помоћницу ка богољубазним делима, онај који у свему промишља њему корисно, изабра такову мужу достојну, која од града солунскога од царскога корена будући дође на царско, блажена Палеологина. А Господ чини и ово, прослављајући својега угодника, јер у свима његовим годинама земља издаваше велико обиље плодова тако да су се сви околни чудили његовој држави, тако да су и многи из далека остављали своја отачаства и тамо прелазили. А хришћански род расташе и црквене (ствари) беху добро управљане, а све царске беху по чину. Војништво беше страшно непријатељима само када чују за њега, а добронарочити Стефан сијаше као неко сунце због свога живота, који се сијао врлинама. Беше, дакле, љубљен душама свију, и чудан разуму свију, чинећи, дакле, друга богоугодна дела, а милостиње шиљаше свуда као неке зраке. Јер слушаше што је писано: „Милостиње хоћу, а не жртве,“1 и: „Онај који је милостив ништему, Богу у зајам даје.“2 Довољно их примише Египат и Александрија, свештена Гора Синајска, где Бог некада стаде са славом, дајући људима завештање (закон), Јерусалим и сва Палестина, Константинов град и Тесалија, а нарочито много благо добила је обитељ (манастир) Сведржитеља (Пантократора у Цариграду), па и Света Гора Атонска обилно поцрпе његова добра дела. Али довољно је о овом.
Напомене
- Књига пророка Осије (6, 6).
- Приче Соломонове (19, 17).