Поглавље 16
Стефаново спремање за смрт
Једне ноћи по свршетку јутарњих песама (тј. јутрења), прилегавши на своју усамљену постељу, мало заспа. И угледа великога Николу у такој слици као што му се и раније јави. И опет Николај, опет обична корист, опет хоће да боље добро јави. Дошавши к њему рече: „Спреми се од сада, Стефане, за смрт, јер ћеш убрзо изићи пред Господа.“ О добре вести! Уставши од сна, сузама радост мешаше, и себе бацивши на земљу, благодараше Бога и весника доброга пресељења.
Јер он се жураше увек и хођаше, ако му буде могуће, да остави земаљске узбуне, и даље да живи са Христом. Затим призвавши настојатеља манастира, напред споменутога Арсенија, и њему изнесе много злата, говорећи: „Часни оче, остало време живота мога сврши се, ради тога ово узевши, сачувај ради манастирске потребе, јер не знам који ће царевати после нас, какви ће бити произвољењем.“ И ово, дакле, даде ради обитељи, а други део ради оних блажених страдалаца, а остало сам раздаваше, а мало њих су знали за његово дело, јер од тада све ноћи до часа правила провођаше ходећи по граду и тражећи оне који требају.