Поглавље 21
Позив на прослављање Стефаново
А када нас постиже и његова свеосвећена успомена, празнујемо, браћо, празнични и љубазни празник духовни, јер посред нас сада невидљиво стоји, сишавши од неисказаних висина, венчавајући свакога по мери усрдности, и ништа од нас не моли, осим да се држимо врлине. Празнујмо (га) у псалмима и песмама духовним, у кротости и правди, у вери и нади и љубави, у смерности и истини, у чистоти и милостињи, и у осталом чиме се угађа Богу. А загрлимо и овај свештени ковчег, у коме је ризница божјих чудеса, дотичући га се побожно уснама и очима, окропимо сузама радости његове свете стопе, које су згазиле до конца непријатеље и њихову за зло вешту моћ, која се истањила као паучина. Целивајмо руке мирисније од скупоценога нарда, које се често уздизаху Богу, и увек пружаху ка ништима, тј. када се мољаше и руке уздизаше, и када умну молитву чињаше, опет руке милост чињаху. О доброга делања најкраснијих руку! Мислим да су ове руке најсветије биле, чак више и од оних које су пружене на (синајској) Гори ради примања таблица закона. Ижљубисмо прси, ризницу многих добара, које су изнад оног крчага са маном, које су више и часније, венчајмо његов часни врх добрим хвалама и сву бригу за нас поверимо њему.
Ово ти је, Стефане, знамење љубави према теби, која је у души. Ако дакле по достојности извршисмо, што не могу помислити, то је твоја заслуга (благодат) због овога, јер на тебе се уздасмо да о теби саставим слово, макар да је далеко од достојног, јер су многа твоја страдања, а ја невежа1 лишен сам умне оштрине. Затим и мало знам, јер су оскудицу овога (знања) делом учиниле многе године. Али и Богу је љубазно оно што је по сили. А ти нас надзиравај одозго, о божаствени и светли војниче, одвраћајући гнев божји који се ради наших грехова праведно подиже на нас, одгонећи свебогати молитвама својима видљиве и невидљиве непријатеље својом силом. А када у страшни дан суда и светлије од сунца засијаш, сабраћеш нас, који смо се назвали стадо твога манастира, и показавши Богу судији, испустићеш онај блажени глас: „Ево ја сам и деца коју ми даде Бог“2, коме (нека је) слава са беспочетним Оцем и пресветим и добрим и животворећим Духом, сада и на бескрајне векове векова, амин.
Напомене
- Невежа, незналица.
- Књига пророка Исаије (8, 18).