Поглавље 1
Младост Стефана Дечанскога
Милутин, четврти после великога Симеона, рађа Стефана, велику кулу побожности и венац (круну) царства. И већ до свога пунолетства много времена провео је обрадован и светао ка свима, поучавајући се увек страху господњем, и њиме уклањајући се од свакога зла, и многа мужевна исправљења (изврши) од младости.
Беше доброприступан ка онима који говоре, тих речима, милостив према онима који страдају, а толико се гнушаше гордости, да таквога (тј. гордога) није хтео ни погледати. Зато се срца и разуми свију распаљиваху ка његовој љубави. Сав се беше предао помоћи вишњега, и ка њему јединоме гледаше.