Поглавље 3
Јављање св. Николе ослепљеном Стефану
Овако, дакле, Стефан пострада ово умиљено лишење вида, а место где се ово догоди беше звано Овче поље, где беше и молитвени храм великоме архијереју Христову Николају. Када је страдалац љуто изнемогао до краја и лежао скоро мртав, и пред зору једва је мало заспао. И виде мужа који стоји пред њиме, који је имао свештенолепни изглед, украшена светитељском одеждом, а светлост благодати сијаше на лицу мужа, носећи на десном своме длану оба његова извађена ока, и где му говори: „Не скрби, Стефане. Ево на длану моме су твоје очи.“ И говорећи ово показиваше му оно што носи. А он као мислећи рече к њему: „А ко си ти, господине мој, који за мене чиниш толико прилежање.“ А онај који се јавио рече: „Ја сам Никола, мирликијски епископ.“1
Уставши, дакле, од сна, узашиљаше Богу благодарења смерним срцем и његову угоднику. А осећаше и неко не мало олакшање болова.
Напомене
- Никола, хришћански светац (4. в.), заштитник школске деце и помораца, био је епископ у Мири, у Мало Азији.