Живот краља Стефана Дечанског

Поглавље 4

Заточење Стефаново у Цариграду у манастиру. Пантократора и његови подвизи у том манастиру

Затим је одатле био послан у Константинов град као заточен, заједно са своје двоје деце, и би заповеђено да пребива у обитељи (манастиру) Бога свију и вседржитеља (Пантократора), (чуван) од тадањег цара Андроника Палеолога, завештавши да нико други к њему не долази да беседи, осим игуман обитељи и којима он дозволи. И тако пребиваше храбри усрдно подносећи невољу заточења, овако у себи увек јављајући: „Трпи, Стефане! У трпљењу вашем стеците душе ваше“ — рече Господ¹. А и у премудрости је писано: „Као злато у пећи искуша их напастима, и као жртву свеплодија прими их.“ И никако не престајаше благодарећи, помињући речи апостола који говори: „И бивајте благодарни.“² И често се мољаше и чињаше многа коленопреклоњења. А када су се братија скупљала на (молитвено) правило, он се први налажаше, стојећи непомично до свршетка пјенија (богослужења), тако да су се и сам настојатељ и сва братија дивили његовој бодрости и ревности. И због овога био је од свију љубљен и вољен, и према њему показиваху свако прилежање.

И често к њему бесеђаху, примајући не малу корист, пошто им је он много из Светог писма о уздржљивости изговорио. Уз то у средину (говора) привођаше и апостола који учи да су недостојна страдања садашњега времена према будућој слави, која ће се у нама открити од Бога и уколико спољашњи наш човек овештава, утолико се унутрашњи обнавља³. Тако он своја страдања у други (ред) полагаше, имајући на уму корист братије која долази к њему, и онима који имају велику смерност речима (даваше) многе поуке. Њима олакшаваше болове од испосништва. Такова (дела) не утајише се од самодршца (тј. цара Андроника Палеолога), него и он беше чуо за похвално пребивање (овога) мужа. И сав беше (Стефан) у удивљењу, обилно обасут његовом (царевом) љубављу, тако да га је (Стефана) често позивао к себи у царски двор због користи да са њиме говори. Јер такова је врлина, да вуче к себи оне који воле доброту, а чини да је се стиде злобни.

Напомене

1. Јеванђеље по Луци (21, 19).
2. Посланица Колошанима (3, 15).
3. Друга посланица Коринћанима (4, 16).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23