Поглавље 7
Св. Никола се јавља Стефану и дарује му вид
Шта је било даље? Већ се свршаваше пета година његова пребивања тамо, и дошла је часна успомена чудотворивога оца Николаја. Свеноћно бденије вршило се по обичном уставу обитељи, и беху запаљене многе свеће и кађење. А стојаше и Стефан на одређеном му месту, уздишући из дубине душе и молећи се скрушеношћу срца. А када седоше по обичају и када је на средини требало да се прочита житије и уједно чудеса овога великога оца, од труда великога седе Стефан у сто и задрема. И угледа очима срца свога онога божаственога мужа, који му се раније јавио; и овај је стао пред њега и рекао је к њему: „Сећаш ли се што сам ти пре рекао јавивши се.“ А он, као павши на земљу, говораше да га познаје и да је (он) велики Никола, а да се не сећа што је (он) рекао. А милостиви он, рече: „Рекох ти да не скрбиш, јер у мојој су руци твоје зенице и ове показах теби.“ А он се јављаше да се сећа ових (речи), и (поче) припадати к ногама светитељу и помиловање просити. А онај који се јавио рече: „Оно што ти тада рекох, сада сам послан да испуним.“ И када (му) даваше вид, подиже га и учини крсни знак на лицу, дотакавши се крајевима прстију очију, рече: „Господ наш Исус Христос, који је слепоме од рођења дао вид, дарива и твојим очима првашњи зрак.“ И овај дакле постаде невидим, а овај (Стефан) се престраши. И дошавши к себи, о неизреченога ти милосрђа Христе, гледаше као и раније1.
И тако узевши палицу, као што хођаше (као слеп), на исти начин изађе из цркве. Када је био у ћелији, на земљу павши, на много часова сузе изливаше од новодарованих оних зеница. Приносећи сузне дарове ономе који их је дао, бијаше прси, сматрајући себе као земљу и пепео, и говораше да је недостојан таква доброчинства, а да (је достојан) многих мука и казни, јер такови су свети, када се удостојавају највећега, тада мудрују најсмерније. А када је довољно суза пролио, закривши очи убрусом, помоћу палице опет дође у цркву, стојећи по обичају. И тако се утаји од свију премудрим умишљењем, и нико не познаде да има силу вида, до дана када га изабра Бог да царује правдом и постави као пастира своме отачаству. О чему смо напред говорили, вратићемо се да наставимо повест.
Напомене
- У ствари Стефан Дечански није приликом извршења казне био потпуно ослепљен, већ му је вид само оштећен.