Живот краља Стефана Уроша Трећег Дечанског

Поглавље 8

Мржња Стефана Дечанског према сину (Стефану Душану) и борбе са њим. Смрт Стефана Дечанскога

Но довде проговоривши о овом, и опет ћемо почети оно што нам предстоји, хотећи казати што се догодило овом благочастивом са сином својим. Године које прими овај превисоки краљ Урош Трећи престо свога оца, као што указасмо у почетку овога житија, у то време такође венча на краљевство сина својега вазљубљенога, нарекавши га Стефан млади краљ, и обећавши му дати и до по државе свога краљевства и одлучити му достојан део свега богатства и имања славе своје. И када је ово било, овај христољубиви младић са богобојажљивошћу служаше му, како је достојно са страхом и трепетом, покоравајући се родитељу својему, чекајући што му је обећао. И пошто су прошле многе године, и када је овај вазљубљени син његов, Стефан млади краљ, доспео до савршенога узраста, да треба да има достојан део државе родитеља свога ради особног пребивања са својима, и даде му земљу зетску. И када је тамо дуго живео у вољи и послушању родитеља свога, наговором свегубитеља старога ђавола, искони (од почетка) ненависника свакога добра и погубника рода људскога, чије су махинације зла и нестројна дела, тј. гнев, јарост, клевете, увреде, убиства, који се зове од почетка света одступник вере Христове, који се узнео сам свој ом вољом, и који је веома узвеличао свој ум, говорећи: „Поставићу престо мој на облацима, и бићу сличан вишњему.“⁵¹ И због такове његове гордости иступи од анђеоског чина, и светлост божја би одузета од њега, и би свргнут са висине на земљу.

Његовим наговором и овај благочастиви краљ Урош Трећи подиже мржњу на свога вазљубљенога сина, и, место велике љубави, омрзну га савршеном мржњом⁵². А овај син његов молио се и говорио је: „Оче, знаш да сам вазљубљен син био пред лицем твојим, и никада не преступих твоје заповести⁵³ нити да се нисам бринуо за твоје речи; но ти служих од своје младости са богобојажљивошћу свакој доброј вери и чистоти, и поучавах се дан и ноћ у упућивању богоразумних речи твојих. Јер не ревновах онима који лукаво мисле, нити сам завидео онима који чине безакоње. Не уклони се моја стаза са твога пута, ни срце моје на речи лукаве⁵⁴. Да ли ти када сагреших, и ти да ниси разумео оно што сам ја учинио? Но ти све знаш да се у мени не нађе таква никаква неправда. Шта је ово са мном од гнева твога и јарости твоје да ме узнесавши низврже? Но молим и просим једино у тебе: учини са мном као што ми обећаше твоја богољубива уста да живим у твојој љубави све дане живота мога и да гледам ненаситне красоте Богом просвећенога ти лика.“

А овај родитељ његов није пазио на такве речи, но се подиже на још већи гнев, хотећи љутом смрћу осудити свога сина, по наговору напред споменутог губитеља. И скупивши војску своје многе силе, и пође на сина свога до унутрашњости државе његове земље зетске, до града званога Скадра. И ту учини многе пакости држави његовој, винограде и многа различна воћа заповеди посећи из корена, и њиве много понеле, које дају многе плодове на храну људима, такође заповеди до конца искоренити, и ту сам двор сина свога под градом Скадром, на обали реке Дримца многе дивне палате заповеди до основа разорити. Пошто је син његов, напред речени млади краљ Стефан, пребегао с оне стране реке Бојане, и ту стојећи са својом властелом и са неким делом своје војске, овај његов родитељ, превисоки краљ, поче му шиљати неке великоимените од велможа својих, говорећи да дође к њему, и јави му многе варљиве речи којима би га могао себи довести да би га ухватио. А он, Богом чуван и Духом светим заштићиван, разуме такве речи свога родитеља да му нису на корист, и не хтеде у то време доћи. Но, пошто је имао многа посланства са својим родитељем, док постиже своју вољу и хтење. да није ништа сумњао, и тако дође ка своме родитељу, и ту страшним клетвама и великим обећањем у Господа Бога и пречисту Богородицу, учини измирење са сином својим, и опет се врати у своју државу.

Но, имајући у своме срцу прву злу мисао, и никако не изменивши такве напред речене мржње против вазљубљенога свога сина, и никако се није могао обратити на достојну љубав према своме сину, но распаљујући се великом жестином срца, опет поче на њ подизати гнев, већи од првога, док сви нису разумели такову сујемудрену мржњу његову. А овај богољубиви младић, син његов, видевши такову злобу и мржњу где се диже на њ, и несмирену вољу родитеља свога, не имајући што друго чинити но прву мисао, и сву жалост своју пред Господом јављајући, к њему вапијући са великом тугом срца, са сузама говораше: „Господе Исусе Христе, сине превечнога Оца, Саваоте Боже Израиљев, један слављен у Тројици, са светим, добрим и животворећим ти Духом, тебе имам као наду моју и уздање, и тобом хвалећи се, вапијем: Господ је мени помоћник, и нећу се убојати што ће ми учинити човек. Јер ти си моја сила и крепост. Призри од светога ти стана, и види беду моју и ђаволску завист која се диже на мене од мога родитеља. Јер ти знаш, владико свију, Господе, да ли сам крив родитељу мојему због које моје злобе или лукавства којега. Ти види и подај свакоме од нас по делима његовим. Јер, ево, не као чедољубив његов син, но као иноплемени ратник гоњен сам од њега. Јер разумем да се онима који се боје твога имена збива пророштво богооца Давида, које рече: Близу је Господ свију који га призивају истином, и чини вољу оним који га се боје⁵⁵; очи господње су на праведницима.“⁵⁶

И к родитељу својему богољубазне речи шиљући, говораше: „Сети се, господару мој и оче, да си сам многе напасти и искушења примио, и нико те не избави од њих, но једини Бог, коме је све у рукама, и толиком славом превазнесе те. А ја, вазљубљени син твој, којом жалошћу оскрбих душу твоју, или којом мојом злобом ражљутих тебе, мога доброга хранитеља? У којем ли неподобном делу нађох се да овако страдавам, гледајући бескривично заклање? Но уклони се (измени се) гневом од слуге твога и не презри мене вазљубљенога ти; јер, ево, од многога очајања, скрби и жалости, остави ме срце моје.“ А када родитељ његов, благочастиви краљ Урош, није обраћао пажње на његове речи, но му је још говорио противне речи које се не могу лако отрпети: „Хоћу да се ускоро нађеш преда мном; а ако ме не послушаш, то те чекају многе напасти.“

И овај христољубиви младић видећи се да је прискрбна душа његова до смрти⁵⁷, рече ка својима, који су са њиме: „Браћо моја вазљубљена и другови, ево видите велики рат ратнога непријатеља хоји се подигао на нас. Шта ћемо чинити? Бежимо од њега у стране народе да не погинемо превременом смрћу. Јер, ево, разуместе мога родитеља где се опрема на моје заклање за никакву кривицу.“ А они одговорише му говорећи: „Ми нећемо да идемо са тобом камо ти кажеш, у туђе народе; но ако хоћеш сам да избегнеш такву смрт која ти је спремљена, претеци, дакле, прво ти и уклони свој презир.“ И када овај није хтео ово учинити, но их још више убеђиваше да иду са њиме на напред речени пут, а ови беху као они Израиљћани који говораху: „Зашто да не буду гробови наши у нашој земљи, него нас изведе овамо.“ Тако и ови говораху: „Боље нам је ако нам се догоди и смрт у земљи нашега отачаства, него да се нађемо у туђој земљи као заробљеници или дошљаци. А ако нас не послушаш, ми, увећавши се код родитеља твога, и уставши, ићи ћемо к њему, а тебе ћемо оставити у великој жалости и презиру.“ Пошто је овај богољубиви јуноша био у великој недоумици због таквих њихових речи и, немајући друго што чинити, уставши иђаху брзо идући, имајући једину вољу и хотење у телу ка животу и ка смрти; јер не беше велика њихова сила, но мали неки број.

А родитељ његов, благочастиви краљ, тада је био у своме славном двору, званом Неродимље,и никако се није надао оваквом делу. А ови, саставивши се са његовим сином, како горе указасмо, и уставши од зетске земље, од града Скадра, и када је свитао дан среда, ставши посред горе Прозрака, разредише се који ће од њих са које стране поћи са својим војницима. И тако у један час учинише напад око његова двора, и пошто је био велики вапај, овај његов родитељ, превисоки краљ, усевши на коња свога и побеже у град звани Петрич, са нешто мало своје властеле. А ту у двору своме оставивши жену своју, благочастиву краљицу, са децом својом, овај христољубиви син његов узе у своје руке све његово богатство и славу, као даровано му од владике свију, Христа. И опет уставши пође са својим војницима на град где беше побегао његов родитељ, и овај му се предаде. И када је изишао његов родитељ, овај његов син, павши поклони му се, говорећи: „Оче, нека ми ни на ум не падне оно што си ти помислио да ми учиниш. Јер, ако си ти и смислио за мене зло, но Бог је са мном на добро.“ А он се сажали тада, гледајући на себи осуду гнева божјега која се догодила, и жалећи, плакаше горко.

А после овога шта? Овај христољубиви син његов савећање учини са својом властелом, и би заповеђено да родитељ његов буде одведен са својом женом у славни град звани Звечан, и да се тамо чува док не учине неко измирење међу собом.⁵⁸ И после овога посла веснике у све државе отачаства свога, и када силни ово чуше, сви долазећи клањаху му се; и тако му се све државе његова отачаства предадоше у руке. Јер Бог најмилосрднији све што усхте, и створи⁵⁹. Када је после овога прошло мало времена, овај родитељ његов у таковом пребивању као што напред указасмо, промислом божјим, (јер нико не може побећи од природне везе смрти, јер нико, љубимци моји, не зна у који ће се дан или час душа разлучити од тела), када се нико није надао, овај благочастиви и христољубиви краљ Урош Трећи предаде дух свој Господу. И пренесено би његово тело часно од христољубивога сина његова Стефана, и положише га у рукотвореном његову манастиру, у цркви Вазнесења господњег на месту званом Дечани. И ту лежи и до овога дана.

1. Јеванђеље по Јовану (5, 19). ↩︎
2. Приче Соломонове (10, 1). ↩︎
3. Псалам (119, 46). ↩︎
4. Јеванђеље по Матеју (11, 12). ↩︎
5. Јеванђеље по Луци (14, 27). ↩︎
6. Бугарски цар Михаило Шишман, који је био зет краља Милутина по ћерки Ани, и који ће касније погинути на Велбужду. ↩︎
7. Види примедбу под 5. ↩︎
8. Тј. калуђере (као духовну децу). ↩︎
9. Крстовдан. ↩︎
10. Псалам (71, 12). ↩︎
11. Књига пророка Језекиља (33, 11). ↩︎
12. Псалам (55, 22). ↩︎
13. Псалам (121, 3). ↩︎
14. У борби о византијски престо, која се у то време водила између Андроника Другог и Андроника Трећег, Стефан је био на страни Андроника Другог. Због тога, победилац из те борбе, Андроник Трећи, начини савез са бугарским царем Михаилом противу Србије. Стефан најпре покуша да се измири са њима, али без успеха. Због тога он прво нападне Бугаре, пре него што су се саставили са војском цара Андроника Трећег, и победи их у познатој битки код Велбужда, 1330. године. ↩︎
15. Јеванђеље по Матеју (21, 38). ↩︎
16. Псалам (109, 8, 9). ↩︎
17. Псалам (121, 2). ↩︎
18. Видин. ↩︎
19. Велбужд. ↩︎
20. Јоаким Сарандапорски (11—12 век), јужнословенски испосник и светац. ↩︎
21. Сва реченица од цитата из Псалама (115, 1; 35, 1; 6, 1; 83, 17). ↩︎
22. Сви горњи цитати из Псалама (77, 13—14; 135, 5; 121, 2; 71, 6; 118, 10; 31, 13—14; 142, 4 и 147, 5). ↩︎
23. Псалам (37, 35—36). ↩︎
24. Душану. ↩︎
25. Псалам (79, 2). ↩︎
26. Јеванђеље по Луци (14, 11). ↩︎
27. Прва Петрова посланица (5, 6). ↩︎
28. Псалам (135, 11). ↩︎
29. Псалам (44, 67). ↩︎
30. Књига пророка Агеја (2, 19). ↩︎
31. Књига пророка Исаије (1, 19). ↩︎
32. Друга жена краља Стефана Дечанског, Марија Палеолог, братаница краљице Симониде. ↩︎
33. У ствари, Стефан је, после погибије Михаила, вратио своју сестру Ану на бугарски престо. ↩︎
34. Посланица Ефесцима (5, 8). ↩︎
35. Јеванђеље по Матеју (7, 2). ↩︎
36. Пета књига Мојсијева (Поновљени закони) (32, 6 и 15). ↩︎
37. Јеванђеље по Матеју (10, 36). ↩︎
38. Дела апастолска (20, 29). ↩︎
39. Јован Богослов, апостол, за кога се у јеванђељу каже да је син грома. ↩︎
40. Прва посланица апостола Јована (1, 1). ↩︎
41. Псалам (118, 15—16). ↩︎
42. Псалам (118, 24). ↩︎
43. Књига пророка Исаије (3, 10). ↩︎
44. Псалам (7, 15). ↩︎
45. Посланица Римљанима (8, 33). ↩︎
46. Приче Соломонове (6, 9). ↩︎
47. Псалам (42, 1). ↩︎
48. Псалам (38 9). ↩︎
49. Псалам (26, 8). ↩︎
50. повеље. ↩︎
51. Књига пророка Исаије (14, 14). ↩︎
52. Писац је на страни Душана, пошто пише биографију за време владе Душанове, у ствари, Душан се побунио против оца, што је он, по наговору своје жене Марије Палеолог, хтео да остави престо Симеону, своме сину из другог брака. ↩︎
53. Јеванђеље по Луци (15, 29). ↩︎
54. Псалам (44, 18). ↩︎
55. Псалам (145, 18—19). ↩︎
56. Псалам (34, 15). ↩︎
57. Јеванђеље по Матеју (26, 38). ↩︎
58. У ствари, задављен, а његова жена се после мужевљеве смрти пре удала за деспота Јована Оливера. ↩︎
59. Псалам (115, 3). ↩︎

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10