Увод
Добро је, вазљубљени христољубимци, од Бога почевши и у Бога свршити, јер рече: „Без њега не свршава се ни реч ни дело.“ А пророк и богоотац: „Објавићу име твоје браћи мојој, посред цркве опеваћу те.“1 И опет: „Не затајих милости твоје, ни истине твоје од сабора многа.“2 И опет: „Као што јелен жедни на изворе воде тако и душа моја ожедне ка Богу крепкому и живому.“3 Јер овај Бог, спас наш Исус Христос, због многога свога милосрђа, дарова нам почетак да добро чинимо оно што је праведно, а од тих праведних дела и ја недостојни почевши проговорих к вама, драга моја браћо, оцеви и чеда вазљубљена. У прошлом времену нешто мало рекосмо о животу христољубивога нашег господина и хранитеља, чији празник годишњега поштовања мину, али његова добра и богоугодна дела су свагда у нама. Зато би била потреба да ја, недостојни, још нешто мало проговорим вашем христољубљу. Но, не зазрите ми ако и грубо (проговорим), а ви са љубављу примите у Господу, као што и до сада примасте. Јер молитвама вашим, ово је дело и основано вашом вером. Речено је: „Све, што год узмолите верујући, добићете.“4 Ово што је напред писано и после овога, не састависмо сплетом говорничких речи, но помоливши се за вишњу премудрост, од које је свако давање добро и сваки дар савршен5, и за ово призивам у помоћ Бога да се вашим молитвама утврди непоколебимо мој ум. Ово рекох сада и почех.
Напомене
- Псалам (22, 22).
- Псалам (40, 10).
- Псалам (42, 1—2).
- Јеванђеље по Матеју (21, 22).
- Посланица апостола Јакова (1, 17).