Поглавље 1
Милутин, одузевши вид сину Стефану Дечанском, шаље га са децом у Цариград, где их помаже цар Андроник
Када је овај благочастиви краљ Урош ослепио свога сина вазљубљенога Стефана, због такве његове кривице коју указасмо у напред писаном житију овога христољубивога, и даде га у славни град Константинов, са два његова сина, Душаном и Душицом. И када је био приведен тамо ка благоверному цару кир-Андронику, заповеди да га чувају; и давши му једну царску палату на пребивање, рече да му дају све што му је на потребу. И пошто је ту пребивао много са нешто мало слугу својих, удаљен од части и славе царске, коју је пре имао, и од љубави свога родитеља, и нечуван од бивших му својих, но да кажем као да је са мртвима урачунан, и он сам волео је да има смрт него такав живот. Но, овај христољубиви муж, лишен толике славе, не само тога но и светлости свој их очију, не застења нити похули, но, све трпећи, благодараше Бога за све што му се догодило, знајући да се њиме догодило, и речи пророка јављајући говораше: „Трпећи претрпех Господа, и послушаће ме.“ Јер Исаија каже: „Утешите малодушне и који немају снаге мишљу.“1 Рече: „Од жалости венци се плету, и у немоћи сила се савршава.“2 Смотримо, вазљубљени, речи овога богољубивога мужа, јер сам себи говорећи мисао, говораше: „О безумни, толико зло и пакости учинивши ономе који ге је родио, и хоћеш ли милости, желиш ли човекољубља.“ А благоверни тај цар васељенски, кир Андроник, као што је по истини назван цар милости, не презре ни овога младића, но видећи га у искушењу и напасти, наклони се на милосрђе његово, и не додаде му бол на бол, видећи да му је довољно његово зло, и чинећи милостињу хранио га је, све корисно чинећи му, јер који чини милостињу и посећује оне који су у напасти, посећује онога који је осиромашио ради нас, Бога Слова. Божаствени Павле рече: „Сетите се свезаних узника и озлобљених, као сами у телу страдајући.“3 Јер каже: „Добре усне узвеселиће жалосно срце, а из уста праведнога капље премудрост.“4
Напомене
- Прва посланица Солуњанина (5, 14).
- Друга посланица Коринћанима (12, 9).
- Посланица Јеврејима (13, 3).
- Према причама Соломоновим (10, 31—32).