Поглавље 4
Избор Данила за архиепископа
Када је прошло мало времена и када се преставио преосвећени архиепископ Никодим, потражи овај превисоки краљ Стефан Урош Трећи, кога би нашао таквога чрнца и богобојажљива достојноименита мужа који може предржати престо светога и богоноснога оца нашега светитеља Саве, и пошто је много тражење са таквим испитивањем било, и не могући наћи таквога чрнца, и паде добра мисао на срце овом превисоком краљу, и сети се овога свеосвећенога епископа кир-Данила, колико је са сваком истином и вером и правдом богоизбран и богоугодан муж, и какво му послужење учини. Те тако написавши, посла ка свеосвећеноме, говорећи: „Ако ме истинитом љубављу срца твога имаш у своме уму, брзо се само пожури да дођеш к мени, пошто имам неко велико савећање са тобом.“ А овај свеосвећени, не хотећи прегрешити његове воље, узевши мало деце своје8, подигавши се дође са журбом ка овом превисоком краљу, пошто нико није знао шта ће се догодити са овим свеосвећеним. И када виде превисоки краљ долазак овога свеосвећенога к њему, испуни му се срце као неком великом радошћу, и отворивши уста своја рече: „Хвалим те, Господе, што си ме удостојио да видим овога кога желим.“ И у то време беше дошао господину краљу преподобни игуман Свете Горе, звани Гервасија, са свима изабраним чрнцима Свете Горе.
И пошто је сабран цео сабор српске земље, епископи, игумани и сви велемоћни српске земље, учини савећање са овима господин мој краљ о овом свеосвећеном. И изабравши га, и тако великом молбом господина краља, и метанијем часних чрнаца Свете Горе и свега Богом сабранога сабора српске земље, и све учинивши по законском обичају, и тако га узведоше на престо светога архијереја Саве, на дан празника Ваздвижења Часнога Крста9, прославише га рекавши: „Данилу, преосвећеному архиепископу свију српских и поморских земаља многа лета.“ И тако видевши овај преосвећени неисказану благодат божју која се догодила на њему, вазапи говорећи: „Боже, пази у помоћ моју; Господе, пожури се да ми помогнеш10; и удостоји ме, по милости твојој, да ти угодим све дане живота мојега и да се бојим твојега светога имена, и још да у свему чиним твоју вољу, јер ти си Бог мој и Владика, који приводиш из небића у биће. Знам да нећеш смрти грешника, но да се обрати и жив буде.11 Јер овога дара милости твоје, кога ме недостојна удостоји, није моје но оних који љубе твоје пресвето име и теби угодно чине. Но хвалим те, Владико мој, цару превечни, за сва дивна твоја и неисказана чудеса, што си ме удостојио да се и кроз мене грешнога и умиљенога слугу твога приповеди неисповедима сила и множина чудеса твојих, и још до краја мога прослављам пресвето и пречасно твоје име.“