Лектира

Живот краљице Јелене

Аутор

Данило Други

у

, , ,

Живот краљице Јелене / Данило Други ; превео Лазар Мирковић ; приредио Зоран Тасевски1

Месеца фебруара осми дан, богоугодно житије и непорочни живот благочастиве и христољубиве госпође наше, блажене Јелене монахиње2

Оче Благослови

Садржај

Увод

Божаствени пут је жесток и оштар, и има тесне и пуне страдања путеве. Они који од овога света желе неизречених и непостижимих дарова у небесном пребивању, морају прво оставити овај свет и оно што је у свету, и преочишћеном душом боголепно подвизавати се ка вишњем животу. Такав, опасавши се крепошћу вере срдачне и истинитом љубављу ка Господу, подупирући се умном лествицом, улази на висину врлине, имајући улепшано лице светлије од сунца и чистије од снега, и обучен у хаљину, коме је похвала не од људи, но од Бога. Јер Он је једини Бог богова и Господ над господарима, створитељ свега видљивога и невидљивога створења, неприступна светлост и живот свега, који је утврдио небеса мудрошћу и основао земљу на ничем. О овом пророк јављајући рече: „Речју господњом утврдише се небеса, и дахом уста његових сва сила њихова.“3 И опет: „Јер он рече, и постаде, он заповеди, и показа се.“4 Свако створење назвао је по вољи свога разума. Хотећи ослободити човечју природу од првог Адамова преступа, узе облик слуге, прикривши телом божанство и без греха постаде уједно Бог и човек. Дошавши у свет ради нашега спасења, показа онима који греше различне начине покајања.

Ко се неће дивити смерности неисказане твоје славе, Владико, кога не могу небеса сместити и кога анђеоске силе не могу са трепетом (страхом) гледати? Ти си говорио са грешницима, и становао са митарима и фарисејима. Велика је и неисповедима тајна дивних чудеса тебе Бога нашега! Милостив си и многи су станови у тебе. Ко је тај, ко мало потрудивши се верује у тебе истинитога Бога нашега, и који погреши уздања наде своје? Ако је то блудни, но покајавши се опет дође ка твоме милосрђу. Хананејци, која је рекла: „Смилуј се на мене“, исцелио је кћер. Давид је оплакивао себе због два греха, и чуо је речи пророка: „Господ ти опрости.“5 Крвоточивој жени, због вере, од дотицаја краја хаљине твоје стаде извор крви. Многа су твоја таква човекољубива дела, Владико, којима си, помиловањем нас грешних, засуо ме, но опет она страше душу моју, ако се не кајем као они. Јер знам множину грехова мојих. Но ако хоћеш могу огрезнути у пучини безбројнога твога милосрђа. Разумем, да ћеш имати право када ме будеш судио6. Ко је тај који ће ме избавити од твоје руке? Јер рече један од мудрих: „Страшно је пасти у руке Бога живога.“7 И апостол Павле слично овој речи каже: „Страшно је очекивање суда, који ће појести све оне који чине неправду.“8 Јер многи се јавише у сујети овога света, па и силни цареви и управљачи народа. Но и за њих је речено: „Служите му, цареви, са страхом, и радујте му се са трепетом“9, и разумите ко је онај, који одузима душе царевима.

Ко је тај од земаљских, који се спасао поуздавши се на множину богатства свога? Или ко се помогао силом снаге своје? А они, који ради твога светога имена, оставивши земаљско царство, пођоше за тобом, добрим пастирем душа наших, такви примише место земаљске и маловремене славе небеску славу, која остаје на векове, и своју душу чисту сачуваше. Јер узевши духовна крила, прелетеше све мреже лукавога. Шта ја кажем овај свет, љубимци моји, у коме су жалост и узбуна, туга и метеж, и то прелази као сенка и вене као цвет? Јер рече пророк: „Човек је као трава, и дани његови су као цвет пољски.“10 И опет: „Ја сам земља и пепео.“11 Блажен је онај који је заволео заповести твоје, Владико, у којима први који су пре ходили и обећано им кроз тебе добише и награду примише, као што се и у данашњем времену многи од последњег рода јавише, идући по заповестима твојим и све врлине окончаше тобом. Пророци и мученици пролише крв (мучени) од безаконика и поднеше толика различна страдања, и добар дар себи стекоше. А други место проливања крви и мука, топлим сузама и многим врлинама распеше тело своје, чиме је могуће теби угодити; такви се прославише и на висинама се прослављају анђелским хвалама и опевају се са похвалом. А и ми грешни треба да их сматрамо блаженима, као твоје истините угоднике.

Поглавље 1

Побожност и богоугодни живот краљице Јелене

После овога почињемо у Господу житије блажене и христољубиве Јелене, но молим вас, љубимци, обратите вашу пажњу ради пажљивога слушања. Мисао мога слабога разума присиљава ме да овако кажем: Светлост праведних увек се светли12, а успомена њихова бива са похвалом. Њиховим животом просветише се све земље благоверних народа и име Бога нашега слави се на векове. Јер он прославља оне који га славе, а и ми исповедајући њихова похвална житија, молимо се Богу да успомену њихову покаже светлијом у наше дане. Пре свега треба да славимо Бога који се ваплотио ради нас, који је ради нашега спасења све претрпео. Јер пророци њега проповедајући весељаху се, а мученици умирући њега исповедаху, а богољубиви људи живећи у сујети света овога, неки од њих ради вере у Бога сами себе распеше страдањима и крепким подвизима, и одрекоше се света, да стеку јединога Христа. Ради толиког трпљења њихова добише венац победе против ђавола.

Почеци исповедања су многи. Добро и тачно треба да изнесемо житије блажене Јелене о њеном уздржавању и подвигу. Светим молитвама вашим изоштрен, ја, грешни Данило, саставих напред писана житија благоверних краљева српске земље, што је видљиво пред лицем вашег христољубља, и о овоме потрудићу се и све ћу казати по истини, као што ми објавише сведоци живота ове блажене Јелене пре мене, а колико и ја очима мојима видех, истинито ћу исповедити.

Ова благочастива и христољубива блажена госпођа Јелена била је од племена фрушкога (францускога), кћи славних родитеља, који су били у великом богатству и слави. Њу снабде добри и најмилосрднији Бог од њезине младости, унапред знајући све будуће. Ова благочастива и христољубива би дана од својих родитеља да буде жена великом српском краљу Урошу. Са њиме проводећи живот славно и дивно, имали су и деце, и пошто се такво дело догодило мужу њезину од сина свога Стефана краља13, као што смо указали у напред писаном, и после смрти мужа њезина примивши од вазљубљенога сина свога достојни део државе земаља многих и красних, сетивши се младосних грехова својих и дошавши у велико покајање, умртвљује мисли телесне, и храни свој ум благодаћу божаственога разума, као што је речено у Премудрости Соломоновој: „Ризнице царске испуниће се златом, а умови истинитих подвижника испуниће се богатим разумом.“

Ова блажена несмућеном душом и кротким срцем истините вере приноси Богу молитву, који једини испитује срца и утробе. Живећи на земљи том непрестаном својом молитвом види небесне ствари, и целим својим умом брине се како ће угодити Господу, овако говорећи:

„Боже добри и најмилосрднији Господе, који си вечан, који требаш спасење људи, који кажеш у своме светоме јеванђељу: Не дођох да призовем праведнике но грешнике на покајање14; брз у милости и богат у милосрђима, који кажеш: Када обративши се к мени уздахнеш, тада се спасаваш15. И тиме нам даде слику спасења да се обраћамо теби. Ако се када уплетосмо у гресима и ако будемо уловљени врагом, и опет будући у таквој скрби поменусмо свето име твоје, уздамо се у твоју неисказану милост да ћемо се спасти. А мене, Владико, грешну и недостојну рабу своју не презри, да се не порадује непријатељ мој због мене, јер знам да си близу скрушених срцем и спасаваш смерне духом. Зато треба да се прво бојим твога светога имена и да у свему чиним вољу твоју, по Богооцу Давиду: Почетак премудрости је страх божји, а разум је добар свима који га чине. Господе, наведи ме на твој пут, и поћи ћу у истини твојој. Дај ми извор суза да омијем моје душевне нечистоте. Ако се трудимо да сабирамо земаљско благо, која нам је корист од тога? Све то слично сенци пролази, и као снови онога који устаје ишчезава. Веома је корисно за нас који смо познали пут побожности, тебе истинитога живота, да све наше имање расточимо по твојој заповести. Јер рече: Расточи и дај убогима16. Ово учинивши, без сваке жалости и без хаљине узићи ћемо на стазе врлине, знајући да ћемо имати добро имање на небесима, које остаје. Речено је у св. јеванђељу: где рђа не једе, и крадљивци не поткопавају ни краду17. Јер ако и цео свет стечемо, а душу своју оштетимо, какву ћемо измену дати за душу? Зато божаствени апостол Павле каже говорећи: Имајући храну и одело, овим се задовољимо. Они који хоће да се богате, падају у разне напасти и скрби.“18

Говорећи ове речи блажена Јелена подвизава се добрим подвигом, украшавајући се сваким добрим делима, и освећујући се у сваком добром животу уздржљивошћу изнад природе. Овака је била нарав ове блажене: оштра речју, а блага по природи, непорочна животом, у заповедању кротка, да обрати доброразумним речима, да теши нелицемерно и безлобно, а колика је свесрдачна њезина смелост к Богу, просто казати била је украшена сваком врлином. Опевану и всехвалну благодат имађаше, коју је примила просвећењем св, Духа, познавајући све књиге, била је готова да одговори свакоме ко је пита. Њена реч била је растворена сољу, и не нађе се у њој лицемерност, као што је има у неких, да некога поштује, а другога да презире. Великога и малога, богата и ништа, праведника и грешника, болна и здрава, свакога од њих једнако је поштовала и свакоме дужну част одавала, сећајући се у своме уму онога грознога и страшнога дана, када ће праведни и нелицемерни судија заповедити анђелима својима да разлуче грешнике од праведника, разлучујући грешнике, једне у крајњу таму, спремљену ђаволу и његовим анђелима19, а друге у огањ вечни, трећи ће бити послани међу црве који не спавају, а четврти биће предани грози.

Овако помишљајући блажена и умиливши се са сузама пред Господом, говораше: „Оплакуј себе, јадна и грешна душо, оплакуј себе због толиких зала која си ти учинила, јер где су сузе, ту је и божја милост. Јер знам блудницу да због топлих суза прими опроштај многих грехова. Врховни апостол Петар, због једнога часа горких суза, био је не само проштен греха и одрицања, но доби и кључеве царства небеснога. Цар Језекија због мало суза доби да живи петнаест година.“ Све ово чинећи блажена Јелена, исти ток сврши.

Мало времена иза смрти свога мужа, Бог богат у милости, због неисказане доброте увек бринући се за род људски и хотећи свакога упутити у покајање, тако није превидео ни молбе ни толикога подвига ове блажене, и после овога павши у велику болест, поче веома боловати и умиливши се пред Господом љубављу срдачне вере, убојавши се дана смртнога разлучења, поче се усрдно молити Господу, горко плачући и говорећи: „Ево видим, о Владико мој, спасе Христе, да приспе конац души мојој и сада ме чека други век, и ево сам као неплодна смоква посечена љутом и страшном смрћу. Но знам те као доброга мога Бога, који се више радује због једног грешника који се каје, него због деведесет и девет праведника20, који не требају покајања. Но молим те, пресвети Владико, не погуби мене у овом времену са мојим гресима.“ И ова блажена презревши све красно видљиво овога света, жели невидљиво, тога самога невидљивога као гледајући, и усрдно трпи анђелски живот, свагда умом пустиње гонећи и причешћујући се Богу у великом ћутању.

По оваквом дару колико је примила од Господа, много година проведе живећи у овом веку, љубећи ниште, и дајући милостињу странима, одевајући наге, и уводећи у дом бескућнике. Многострадални и праведни Јов рече говорећи: „Ја бејах отац немоћнима и око слепима, нога хромима.“21 Тако и ова блажена чињаше, мучећи тело своје постом, хранећи гладне, јер није то пост када човек сам пости, а презре гладнога; јер ко пости и не да гладноме хлеба, узалуд му је пост. Колика је, о љубимци, радост онима који се држе савршенога поста. Јер Боговидац Мојсије постивши добио је таблице закона. Такође и Тесвићанин Илија постивши би узет огњеним колима на небеса. А она три младића, које не искуси јарост зверова и чија се огњем пламена пећ претвори у хладноћу, зар није то све пост учинио? Ниневићани постивши три дана, спасоше град са много становника. Многи постом превазиђоше човечју природу и удостојише се да говоре са анђелима. А шта ја спомињем Мојсија, Илију, па чак и Данила? Сама бесконачна светлост и хранитељ свега створења Христос, који зна да нахрани пет тисућа са пет хлебова у пустињи, и он сам је постио 40 дана, показујући нам начин поста, победу против ђавола. И ова христољубива (Јелена) хвалећи се говораше о овом: „О посно величество, подобије анђелско, и монашка похвало, апостолска проповеди, која узводиш људе на небо и увршћујеш у зборове мученика.“

И ово чинећи блажена, никада није остављала милостиње, но је увек имала раширену руку своју за давање ништима и маломоћним, хромим и слепим, сећајући се речи Владике коју рече у светом јеванђељу: „Милостиње хоћу, а не жртве.“22 И опет: „Стран бејах и уведосте ме, наг, и оденусте ме, болан и у тамници, и дођосте ка мени.“23 Таквима даваше ова блажена одело и храну. Скрбнима била је састрадање и увређенима избављење. Све мисли младосног разума згазивши богоугодном мудрошћу, отворивши своја богохвална уста, вапијаше ка Господу, са речима Давида: „Не помени, Господе, греха моје младости и мога незнања24, јер сам у безакоњима зачета, и у гресима роди ме мати моја, јер су многа безакоња моја пред тобом, Господе, но учини са мном знамење на добро25. Ево ја грешница призивам твоје свето име. Ти који си нас искупио драгоценом својом крвљу, и знаменовао нас заруком твога светога Духа да наступимо на сваку непријатељску силу, узведи ме која лежи у страстима као Левију и митара, и оживи ме умртвљену гресима, као удовичина сина. Ево исповедам моја безакоња против себе, и ти си милостив да очистиш грехе моје.“

Тако је ваистину и чинила, и колико је могла сећала се својих грехова од младости своје, и писала их је, и колико је имала духовне оце у светом божјем граду Јерусалиму, на Синају и Раиту и у Светој Гори атонској, јер тамо одоше многи њезини дарови, које не могу исказати, јер све имање тамо источивши, до смрти непрестано шиљаше часне и достоверне и великоимените монахе своје. Ови су носили списак њезиних грехова, и отуда су опет доносили писане заповести, које су на корист њезине душе. И њима даваше изабране дарове и писма слатких и смирених речи својих, у којима је овако говорила: „Господо моја и оци, сетите се да сте ви силни у имену Господњем, и зато сте дужни да носите наше немоћи. Јер ево ми који смо у сујети овога сујетнога света, ако и хоћемо да духом живимо, колико је угодно Господу, то не можемо да постигнемо. Јер сав овај свет лежи у злу26, као што рече божаствена реч. Јер ако се душа не остави светских брига, то не може ни Бога истинито волети, ни ђавола достојно мрзети. Пошто је наш ум обузет метежом животних похота, као што се лађа на морској пучини љуља од морских таласа, тако и ја грешна љуто тонем у гресима мојим. Но молите Господа за мене недостојну, не бих ли како Богу угодним вашим молитвама постала достојна да примим такав дар од Христа, да доспем у богоугодна места.“

А ови блажени оци доброразумним речима поучаваху ову христољубиву, састављајући речи божанских списа, и ове слаху њој и овако говорећи:

Богољубиво чедо наше, поверено нам у Господу, ево примивши кротке и богоразумне речи твојих писама, насладисмо се. Ако хоћеш, можеш земаљским царством искупити небесно, и узићи ка небесноме цару веселим ногама. Знаш град наш у коме ћемо живети. Зашто да у туђем спремамо села и здања и сујетне станове? Ако ове спремамо у овом веку, то је у туђем граду познато, и нека никако не чека да се врати у свој град, тј. у вишњи Јерусалим. Достојно ти је, христољубива госпођо царице, да се сетиш речи апостола Павла, који каже: Наш је живот на небесима, оданде чекамо нашега Спаситеља Христа27. И опет: Бивајте слични Богу, и као чеда вазљубљена ходите у љубави, као што и Христос заволи вас, јер се нарекосте синови Вишњега. Постиди се у садашњем веку онога који те је тако заволео, да се не постидиш у доласку његова јављања. Служи му са страхом као Владици по природи. Радуј му се са трепетом као цару по благодати. Сила је царство небесно и они који се са силом труде у њега чистим срцима са смелошћу, такови га грабе28. Венац победе исплетен од руке Сведржитеља дарује се онима који су претрпели зло, као добрим војницима Христа Бога, који су овде примили беде и скрби и напасти, који су заборавили природу и презрели смрт, да стеку царство небесно. Не постизава се царство небесно ни речима, ни лепотом, ни родом, ни јачином, ни годинама, но силом вере. Ове речи, које ти шаљемо христољубива госпођо, ако сачуваш и примиш у свој ум љубављу истините вере срца твога, а уз то не одлучуј се љубави према странцима, не одступи од истине, гони мир и правду са свима који призивају име господње. Све ово што си чула сачувај, и неће наићи на тебе искушење лукавога. А ако и наиђе, не похули, но благодари Господа говорећи: За све што ме је снашло нека буде благословено име господње на векове29. Не дај безумља уснама својима Господу.

И ова блажена госпођа Јелена у сласт примаше све речи и поуке отаца ових, и красећи се, радоваше се, говорећи речи Богооца Давида: „Колико су слатке речи ових поука грлу моме, и више од меда устима мојима.“30 Утврђујући у овом свој ум, трудила се је да искушану постави себе пред Господом, као непостидна раденика, трудећи се да пређе из ропства у слободу и наследи добру земљу, коју је обећао Господ онима који га љубе и да са брижљивошћу једе тајну пасху, говорећи: „Како су мили станови твоји, Господе сила! Душа моја жели у дворе твоје31. Блажен је онај кога си ти избрао, и примио и настанио у дворима твојима32. Не престајем говорити богоугодна дела и исправљања ове Блажене, њена страдања и трпљења, молбе и молитве и ноћна стојања, црквене уставе, којима се Бог слави.“

Све ово сабираше Блажена подвизавајући се добрим подвигом и непрестано бринући се дан и ноћ како ће угодити Господу, а нарочито се трудила о том како ће давати милостиње у божаствене храмове, и све што је на потребу светим црквама и манастирима нештедице даваше, састављајући божаствене књиге у своме дому и одлично пишући, а исто тако и свештене сасуде, златне и сребрне, украшене драгоценим бисером и скупоценим камењем, изабране одежде јерејима и сваке друге црквене правде, што је на потребу. Све ово даваше, непрестано веселећи се у Господу, и такве дарове приносећи од земаљскога живота свога ономе, у чијим су рукама све небројене ризнице, овако говорећи: „Узвеселићу се и обрадоваћу се са тебе, као нашавши корист многу.“ И опет: „Узвесели душу рабе твоје, сва је моја жеља пред тобом, јер се узвесели срце моје и обрадова се језик мој.“ Јер весеље праведника, које је на онима који љубе Бога, тако их присиљава, по Давиду говорећи: „Ходите, обрадујмо се Господу и насладимо се због имена његова.“33 Јер речено је у причи Соломоновој: „Једи, рече, мед, сине, јер добар је сат да се наслади грло твоје.“34 Он рече говорећи: „За весеље не пријања скрб, од лика праведних одбеже печал и уздах.“35 И опет: „Очи које гледају добро, веселе срце.“36

Ова госпођа блажена Јелена, распињући тело своје толиком љубављу истините вере, којом је могуће угодити Господу, не само да се бринула за једину душу своју, но и удовицама и сиротима и ништима и свима који требају, небројено богатство земаљскога царства свога нештедимице раздаваше, да су се сви око ње дивили таквој врлини и богољубљу њезину. И није само овим била задовољна, но овоме додаде још и другу врлину. Заповеди у целој својој области сабирати кћери сиротих родитеља, и њих хранећи у своме дому, обучаваше сваком добром реду и ручном раду, који приличи за женски пол. А када су одрасле, удаваше их за мужеве да иду у своје куће, обдарујући их сваким богатством, а на место њих узимала је друге девојке као и прве. И тако увек усрдно чинећи ишла је за оним јединим, који ради нас претрпе вољно распеће, и будући богат осиромаши вољно да нас обогати божанством, молећи се са сузама топло и говорећи:

„Добри мој даваоче светлости, Христе, просветитељу оних који су помрачени грехом и обратитељу преварених, бесконачно слово, просвети и очисти мене грешну и страстима омрачену и сву поцрнелу, да не осудиш мене у дан страшнога ти доласка у најнижим крајевима земље. Ево мртва сам пре моје смрти, и пре бесконачне муке сама себе мучим очајањем својим. Која ће ме реч избавити у дан страшнога твога доласка, не имајући да ти принесем добра дела? Но пошаљи светлост твоју и истину твоју и просвети ми очи срца, да гледам љубављу срца твоје красоте. И ка овоме додајем и молим ти се: колико је деце утробе моје, који су моји синови и слуге твоје, и синови робиње твоје, и за њих молим те, Владико Господе, утврди их у страху од тебе, да се боје твога светога имена, и да у свему чине твоју вољу.“

О љубави срдачна, о болезни материнска, види како се моли за синове своје, управљајући ка Господу молбу за њихова сагрешења, поставши слична праведном оном мужу Јову, који узношаше жртву за своје синове, молећи се ка Господу и говорећи у своме уму: „Да ли ће заборавити синови моји закон господњи у својој младости.“ Два сина њезина беху у тим данима, крепка, силна и самодржавна краља у своме отачаству, у српској земљи, држећи многи страни народ, наиме благочастиви краљ Стефан звани Драгутин и брат његов краљ Стефан Урош звани Милутин. За њих се мољаше ка Господу да се не ухвате у мрежу греховну, и сама поучавајући их богоразумним речима, говораше:

„Децо моја љубима у Господу, вама говорим, а ви слушајте разумно речи моје, и не одбаците поуке ваше матере; сећајте се да сте пород и васпитање хришћанске вере и народа светога и благовернога, од младости ваше вођени и крепљени Духом светим, никада не бојећи се од противљења иноплемених народа који вам чине насиље, него крсним знаком ограђивани све такове победисте и низложисте, пошто је Бог због свога великога човекољубља утврдио ваш престо да непоколебљиво владате у своме отачаству. Зато за сва добра, која вам учини, дужни сте да му служите преподобијем и правдом у све дане вашега живота, да и ја грешна, гледајући ваше добро исправљање, проводим свој живот у весељу срца радујући се душом. Јер доћи ће велики и страшни дан господњи, у који ћемо се сви наћи пред престолом бесмртнога владике Христа, дајући одговор за учињена зла, мала и велика. Која ће човечја природа сатрпети долазак његов, чији долазак предвиђајући, пророк Данило говораше: Ја видех где се престоли поставише и старац данима седе, и књиге се отворише. И ово посматрајући са трепетом говораше: и власи главе моје сметоше се37. И Богоотац пророк Давид такође предвиде долазак његов и Духом светим прозре, и говораше: Земља се убоја и умуча, када ће Бог васкрснути на суд38.“

„Зато и ја вама говорим, вазљубљена моја децо, брините се о оном што је од користи душама вашим. Можете, осим ако нећете. Прародитељи ваши изнеше пред Бога добра дела и подвиге, држећи земаљско царство, и у њему богоугодно живећи, управљајући смислено и разумно својим имањем, делећи дарове божаственим црквама, милостињу ништима и странима, и тако чинећи, нађоше себи Господа милостива и удостојише се да на висинама живе са анђелима, бесконачно блаженство примивши од Господа, а имена своја написаше у књиге живота, а њихове молитве од Бога примљене утврђују ваше домове. достојно је да и ви ревнујете њихову животу, да се и ви не лишите вечних добара у Господу. А ви љубављу срца држите се сами међу собом, имајући једномислену вољу у телу, по пророку, који хвали братску љубав и говори: Колико је добро и красно да браћа живе заједно39. И васељенски учитељ Павле апостол каже: Плод духовни је љубав40. А Син Громов: Ако ко каже: Бога љубим, а брата свога мрзи, лаж је, и његова је вера сујетна41. Ради тога јављам вам ове речи, да останете у љубави. Јер који остаје у љубави у Богу, остаје и Бог у њему42. Јер каже прича: Као што рој пчела ради медни сат, тако и љубав братска царство небеско. Брат који се дели од брата љубављу, такав је сличан птици која је излетела из свога гнезда и која лети на друга места, коју лако може уловити сваки птичар и ловац. А брат кога брат помаже јесте као тврд и висок град. Боље је два него један, а једном је тешко на сваком месту43.“

А синови блажене госпође Јелене у сласт и са страхом примаху речи и поуке своје блажене матере Јелене, повинујући јој се са сваком радошћу и истинитом побожношћу.

Тако блажена госпођа Јелена чинећи, никако се не умори нити измени своју нарав добрих дела, како је навикла. Од суботе до суботе масла крстећи рукама многих јереја, и у те дане довољно милостиње дајући свакоме који је требао, насићујући гладне утробе, и одевајући наге, а болнима и странима и који нису имали где главе потклонити, беше ова Блажена тврди покров и необорима кула. Сама је предњачила и служаше им са побожношћу, а када је то чинила, увек је топлим сузма квасила лице своје и болом срдачне љубави горко оплакујући себе говораше:

„Јаој мени грешној, како погубих време свога кајања и не знам шта да чиним. Тешко мени, јер задремавши тешким сном, угасих светилник душе своје, јер не знам када ће доћи глас господњи који каже: Ево иде женик, ево се дворана (свадбена) отвара, и женик Христос зове говорећи: Приђите благословени Оца мога44. Овај слатки глас слушајући они који су Богу послужили у овом сујетном животу, са радошћу ће се пожурити у живот вечни. А шта ћу ја јадна учинити? Где ли ћу сакрити множину својих грехова? Стазу спасења не налазим нигде. Но ти цару векова, бесмртни Господе, који хоћеш да се сви спасу, даруј и мени недостојној начин да се пре смрти теби покајем. Мени је довољно ако и два дана будем робиња теби Владици моме Христу, и дух свој предам, а да не (будем) робиња бесовима и греху. Јер ево сунце излази на тврди своје, хотећи осветлити сву васељену, а ја грешна не чекам да те видим где залазиш, јер боље би ми било да се нисам ни родила. Свако дисање и свако створење слави те, Господе, а ја једина заборавих да славим твоје име. Шта да чиним? Но обраћам се и молим се: Не одврати лице твога од мене45 и не затвори ми срце човекољубља твога да се и до последњег даха свога клањам и прослављам свето и великолепно име твоје.“

Поглавље 2

Јелена подиже манастир Градац на Ибру, храм Благовештење

Када је после овога прошло неко време, паде богоугодна мисао на срце ове блажене госпође Јелене, и сетивши се говорила је: „Ево видим својим очима божаствене цркве и свете манастире, што подигоше христољубиви мужеви (цареви) од основа ради славослова божјега, а себи на вечан спомен. Зато треба и ја да се бринем, да и ја уз помоћ божју подигнем храм у име пресвете Богоматере, не би ли ми она била молитвена заступница у дан судњи.“ И тако ставши на молитву, поче се молити са топлим сузама говорећи: „О пресвета моја владичице Госпођо Дјево Богородице, погледај на смиреност моју и обаспи милосрђем моју немоћ. Јер ево усуђујем се јадна на топло твоје заступство, уздајући се на неисказану милост твоју, и молим се: даруј ми са смелошћу и љубављу вере чиста срца, да у Господу почнем и свршим храм у име твоје свето, у коме ће се прослављати име сина твога и Бога мога, и твоје, моја Госпођо, заједно.“

И тако поче зидати предивну цркву у име пресвете Богородице, празник Благовештења, на месту званом Градац. Сама подвизавајући се, не имајући покоја ни дању ни ноћу, како би само са успехом могла свршити такво дело, које је почела, говораше: „Стрпљиво чекам да примим вечну утеху, имајући тебе опевану као тврдо и сигурно сидро. Јер ти знаш сву моју жељу, и љубав срца мога од тебе се не сакри. Јер ако ти нећеш да се ово сврши, ми се сви узалуд трудимо зидајући, као што рече апостол: Нисмо кадри ништа смислити сами, но помоћ наша је од Бога.“ Заповедила је да се сакупе сви народи њезине државе, и када је то учинила, изабрала је од њих најбоље уметнике, хотећи да подигну предивно уздизање тога храма, много и небројено злато нештедице дајући свима радницима, да нико од њих не буде увређен насиљем, или да ко у нечем негодује, но свима доста преизобилно даваше, као мудри и разумни стројитељ. Ова блажена госпођа Јелена даваше им храну у згодно време, умирући срдачном љубављу, и кајањем умиливши се, јер благодат божја беше она, која је говорила њезиним устима. Јер пророк рече: „Позваше праведни и Господ их услиша.“46 А апостол каже: „И настанићу се у њих, и бићу им Бог, а они ће ми бити синови и кћери.“47

Ова Блажена, сетивши се и опоменувши се својих дела, сузе горке капљући из њених очију недра њезина испуњаваху, и уздахнувши говораше: „Ох осуда савести моје и очајање грехова мојих веома смућују душу моју, а немам никакве наде на спасење. Јер у гресима упропастих душу своју и у нечистоти безакоња удавих свој ум и у дубини глиба огрезе тело моје, и нема ми уздизања. Но слушам списе светих књига, како нас обраћају на покајање и говоре: Сваки који пада у очајање, рече, веома бива роб сотони. Јер јаче је твоје човекољубље од множине безакоња људских. Божаствени Павле каже: где се умножи грех, преизобилује благодат48. Но шта да чиним ја грешна, пуна стида? Јер покри срамота лице моје и тесно ми је одасвуд. Јаој мени, одакле ћу почети оплакивати своја љута безакоња, која се не могу лако исповедити? Због чега прво да заплачем? Због чега да застењем и због чега да заридам? Због множине грехова или због одлучења од Бога? Помисли душо, шта ће те срести после изласка твога од тела! Ево ти се спремају разне муке, анђели љути и немилостиви хоће да те ухвате. Пожури сада и узазови ка Господу Богу говорећи: Ја сам земља и пепео49, црв, а не човек. Молим те доброга, не презри мене, но пази на моју помоћ, Господе Боже спасења мога50, даруј ми време обраћења, који дајеш милост ономе који те моли.“

И умним очима гледајући колико Дух свети помагаше да се овај храм брзо сврши, госпођа ова моја подвизаваше се весељем душе, бринући се о овом светом храму, ако би га могла брзо свршити у своме животу. И када гледаше како се дижу стене тога св. храма, у весељу срца красоваше се, говорећи: „Утврђење оних који се у тебе уздају, Господе, утврђуј ову цркву твоју. А и ти, Госпођо Богородице, заручнице мога живота, овај храм, посвећен твоме светоме имену, сједини га ка светим саборним и апостолским црквама. А онима који ће бити у њему, подај добру веру и чистоту и целомудрену мисао, заустављајући љуте невоље које иду против њих и одлуке (савете) противних што се уздижу на овај свети храм твој, сруши такве моћном снагом силе твоје, а мир и тишину даруј стаду твоме, чувајући и утврђујући благоверне краљеве српске земље, јер и они сву своју наду на тебе положише. И војнике њихове сачувај под закриљем крила твојих. Силу иноплемених народа, који се хвале против државе њихова отачаства, у љубави имајући смелост ка своме Сину и имајући га свагда послушљива за материнске твоје молитве, таковима учини да се врате смирени и посрамљени. Народ њихове државе сачувај неповређен, пунећи клети њихове сваким добрим плодом и уразумљујући их да им служе нелицемерном правдом. Тако да се свима заједно слави Христос Бог наш и пресвето твоје име, сада и на бесконачне векове, амин.“

А када је помоћу божјом свршен овај храм Пресвете, као што се какав добар војник, који се прослави у победи и угодно послужи цару, радује примивши многе и драгоцене дарове из његове руке, тако се и ова христољубива весељаше свршивши овако дело, и говораше: „Слава Богу који ме је удостојио да свршим овако дело.“ И са зборовима свештених јереја који су се помолили за утврђење цркве, и пошто је било свеноћно стојање (бденије) и велико славословље, све подобне божаствене песме на похвалу пресвете Богородице празнику Благовештења њезина, тако и ујутро светло празновавши и свршивши свету литургију, осветише цркву, утврдивши је молитвама на вечно и непоколебљиво пребивање, духовно и телесно утешивши све оне који су дошли на ово празновање, а раздаде тога дана и многе дарове и милостиње. Утврдивши црквени устав, сакупивши изабране монахе, заповеди им да ту пребивају, установивши им законско издржавање, које држе непромењено и до сада, такође и целом црквеном клиру, као што у тај дан установи Блажена, а и најчаснији игумани који управљају њезиним домом, тако чине бојећи се Бога и заповести божје. И сама још за живота свога испуни овај дом пресвете Богородице сваким изобиљем, наиме божаственим књигама и свештеним сасудима златним и сребрним, украшеним драгоценим камењем и другим лепотама. Иконе оковане велелепним златом и посуте одличним бисером и драгим камењем, и пуне моштију светих, златоткане завесе, и друге црквене потребе дарова, да се не може исказати. Укратко речено: сав живот свој и неисказано богатство славе свога земаљског царства ту дарова. Приходе и села многа изабрана приложи том светом месту, утврдивши хрисовуље са својим потписом, у којима су набројани сви њезини прилози и све што је на потребу храму Пресвете, све даде говорећи: „Ти сама, о пресвета моја Владичице, испуни овај твој свети дом сваким изобиљем.“ Ту постави власти и начелнике ђаконе, који ће управљати богатим имањем и ризницама манастирским, и њих богоразумним речима и тихим поукама поучаваше, говорећи:

„Браћо и оци и чеда вазљубљена, приђите и послушајте мене грешну и страху господњу научићу вас51. Треба прво да се Бога бојите и њему да угодно чините, одбацујући далеко од себе лукава и мрска дела. Јер Богоотац пророк Давид рече: Не ревнуј онима који чине зло, не завиди онима који чине безакоње52. Исти, обличавајући такве, рече: Задржаше гордост, и оденуше се неправдом и својом нечистотом, и зато скончаше и погибоше због свога безакоња. И мољаше Господа за њихову погибао, говорећи: Подигни руке твоје на гордост њихову до краја, да се постиде и посраме и погину, јер без правде безаконоваше. И као што се Господ гордима противи, тако смиренима даје благодат53. А ви, чеда моја вазљубљена, сетите се да сте земља и пепео, зато не будите горди и величави, јер свете књиге сведоче говорећи: Није створена човеком гордост. Пророк Исаија каже: Не дај величања души твојој, и нећеш видети страшно привиђење, јер душа охолога остављена је од Бога и пада у руке непријатеља својих. Вама говорим о овом: све богатство овога дома Пресвете, што управљају ваше руке, треба да нештедице дајете од овога у руке ништих, јер рече: Онај који чини милостињу ништему, Богу позајмљује54. Оно што се таквима даје и једном од таквих, Бог, богат у милости, вратиће стоструко опет на своје место. Нека не буде да се ви несито јелом храните или опијате, а ништи и страни и маломоћни да гладују, да место смрти од љуте глади скончавају. Сетите се оних Израиљћана, на које дође гнев и погибао, јер рече: Седоше људи јести и пити, и стадоше играти, и у том разгневише Бога, и падоше једнога дана двадесет и три тисуће55. Да, и ви се убојте такве осуде и будни молите се да не паднете у напаст56 не отежавајући се тешким сном, јер рече: Не заспи, да будеш поруган, изгубивши време добре наде, као и Сампсон седмороплетене плетенице косе главе своје. Покоравајте се учењу божаствених књига и поукама, и са радошћу испуњујте законске уставе црквеног предања, да стечете савршену награду. И устављајте језик ваш од клетве, устављајте и усне ваше од преваре. Јер рече: Потребиће Господ све усне варљиве и језик велеречив57. Зато не заборављајте поука речи мојих, да вам добро буде. А мир божји, који превазилази сваки човечји ум, нека вас утврди у љубави божјој, да једним устима и једним срцем славите пресвету Тројицу, Оца и Сина и светога Духа.“

И ове речи Блажене, усрдно примише деца њезина рођена Духом светим, васпитана у доброј вери поуком ове христољубиве.

Ова госпођа моја, блажена Јелена, провођаше свој живот на земљи целомудрено и побожно, и ово су њезини трудови и подвизи и богоугодна дела. Ако кога треба именовати, чији живот превазиђе човечје умове, то је достојно (именовати) тебе, о најблаженија! Трудове твоје и бодра подвизања расплодила си на стотину и била си од Господа даровани светилник преславном отачаству своме, српској земљи, сијајући многосветлим чудима као сунчаним зракама. Но које хвале и благодарења можемо ти принети од слабога смисла нашега? Јер ти си, Блажена, анђелским хвалама прослављена. Од којих ли цветова лепо украшених и мирисних, саставивши венац, да венчамо свечасну главу твоју, коју је увезала десница Владичња неувелим венцем рајске лепоте? Које ли дарове да ти принесемо ми убоги? Јер ти примивши дар светога Духа, срушила си нападај лукавога и сачувала си твоје тело неповређено. Ти Блажена обукавши се у хаљину изаткану са висина, коју ћу назвати тихост и незлобивост срца твога, и имаш свагда благодат од Господа и наслађиваш се њоме на бесконачне векове. А шта да покушам ја грешни и скудоумни, који се трудим да појединце исповедим неисповедима богоугодна дела ове блажене великоимените госпође? Но ти, Владико свију Господе, који си послао пресветога свога Духа који крепи ову твоју рабу, његовом трисијатељном благодаћу просвети мој ум, ујасни ми и језик, да могу самисаоно и разумно окончати житије и подвиге ове блажене моје госпође.

Поглавље 3

Болест краљице Јелене и примање монаштва у Скадру

После ових богоугодних дела, када је прошло неко време ова христољубива госпођа Јелена паде у љуту болест и поче боловати напрасном болешћу. И била је у великом страху и ужасу, и сетивши се у своме уму, паде ничице на земљу и лежаше као мртва. После тога дошавши к себи, са великом тугом бола плачући говораше: „О љуто је мени грешној! Јер умирем са гресима мојима и ваздушна митарства чекају ме јадну; одмах ћу бити од њих истраживана. Но удостоји ме, Господе, недостојну рабу твоју да примим подобије монашкога образа, ако и нисам достојна. Но ти, добри, буди милосрдан мени грешној, да будем достојна да се прибројим у збор оних, који су ти угодили.“ И Бог добри због неисказане своје милости и крајњег човекољубља, који испуњује сваку молбу оних који га се боје, не презре ни молитве ове рабе своје, који је сам рекао у својем светом јеванђељу, говорећи: „Сваки који моли примиће, и који иште наћи ће58;“ а и пророк каже: „Господ је близу оних који су скрушени срцем, и спашће смерне духом.“59 И: „близу је Господ свију који га призивају са истином, и чува Господ све оне који га љубе.“60 Ваистину се дарова љубав божја овој блаженој, и Господ испуни све молбе њезине.

Призвавши христољубива једнога нарочитога од монаха својих, најчаснијег старца по имену Јова, и из његове руке прими монашки образ (свету схиму) у цркви светога Николе, у славном граду Скадру. И у том великом анђелском образу би названа монахиња Јелена, и разгарајући се таквом љубављу срдачне вере у Господу, подлагаше врат свој под добар лаки јарам Христов, тихо живећи у сваком монашком исправљању, не кушајући ни дању ни ноћу у сласт сна, нити дајући мира телу своме. Непрестано шиљући својим устима неумучну песму једином Богу сакрушеним срцем и смерним духом, брзо текући, да би могла избећи од животног немира, до краја заборавивши земаљско и оставивши пропадљиво праха, и на висинама сведушно утврђује свој ум.

Још на земљи живећи, унапред виде где јој се спремају небеске обитељи. Ако њено тело у дубокој старости и изнеможе, но дух њезин се крепко подвизаваше. Мада њезини листови (коленице) утруђени ослабише, ипак обичај за добра дела даваше им снаге. Јер гледајући на наплату за своје трудове, подвизаваху се на боље течење ка Богу. Оном љубављу умираше по имену Господа свога, којом ученици видећи њега где се узноси са земље, плачући говораху: „О Владико, не остави нас сиротих“, и оном љубављу, која се усели у патријарха Аврама, који љубећи госте прими анђеле у својој старости; оном љубављу, коју је имао праведни Авељ када Богу приношаше непорочну жртву; оном љубављу, којом мученици, утврђујући се по имену његову и не бојећи се претње мучитеља, говораху: „Ако се подигну и сва земаљска царства, не могу нас разлучити од љубави Христове.“

Ова блажена госпођа Јелена проводећи много време, никако не остављаше своје добро исправљање које беше навикла, говорећи у своме уму: „Ево време покајања и дан спасења; пази, душо моја, да ти ђаво не ослаби ум, јер мало времена боривши се са њиме, победићеш, побећи ће од тебе, не устраши се његове забуне ни замке, јер је немоћан да стоји пред лицем оних који се боје Господа и имена господња. Јер ево мало ћемо поживети у сујети овога света, пошто долази глас у уши моје, који чујем да овако зове говорећи: О душо окајана, о душо грехољубива, ево се сврши живот твој у овом веку и поћи ћеш у други свет, и међу друге људе. Јер ево остављаш маловремену красоту, где си чекала да се на векове нахраниш сладосно живећи. Јер ево приступише и посланици и рекоше: Зову те, устај и не касни; но прени се, о душо, бринући се, и у један час повичи топло у покајању са сузама: Сведржитељу, слово очево, самосавршени Исусе Христе, због многога милосрђа не презри мене рабе твоје, који си своје пречисто тело упалио као и свећу на живоносном твоме крсту, хотећи да нађеш изгубљену драхму, и не трпећи да гледаш род наш поробљен љутом владару света. Примио си вољну смрт, слободан будући међу мртвима, и био си положен у гроб као човек, да нас грехом умрле оживиш и узведеш на старо блаженство. Никако не одлучујући се од нас слугу својих, добри пастиру својих умних оваца, молим те недостојна да се наречем раба твоја, не предај мене замци лукавога, нити ме остави жељи сотоне. Јер видећи да се свршава мој живот, крепко стојећи чини ми насиље, у намери да измени мој ум од слатке љубави твоје. Но даруј ми крепост силе твоје, да победим нападе онога који се са мном бори, хвалећи пресвето име твоје чак и до исхода душе моје, амин.“

Поглавље 4

Смрт краљице Јелене у Брњацима и пренос њезина тела у Градац

Пребивајући ова блажена госпођа Јелена у царском двору своме, у месту званом Брњацима61, поче боловати јаче, и разуме да дође дан смрти њезине. И били су у то време са мном најчаснији монаси и јереји стараца изабраних, велможе њезине, и призвавши их, ослабила у лицу и са уморним очима, и отворивши слаткоречива уста своја, рече им: „Браћо и оци и чеда моја љубима, знајте да се мој живот већ свршава, и ево прискрбна је душа моја до смрти62, и извесно знам да нећу умаћи смрти у овој болести.“ И када чуше оваке речи Блажене (Јелене), настаде међу њима скрб и ридање и вапај велики. И горко плачући, говораху: „О добра госпођо и мати наша, зашто тако изненадно жалостиш наше душе? Јер када чусмо такве твоје речи, у недоумици сви се колебамо жалошћу која није у своје време.“ И ова Блажена утеши их најчасније слатким речима уста својих, и у тај час не каснивши ни мало, поче слати веснике у целу земљу државе своје, у писму рекавши: „Дођите, о љубимци, и видите престављење моје, јер идем на пут, којим никада не ходих.“

И сви који чуше такве речи ове своје госпође и добре хранитељке, рећи ћу вазљубљени, слично је било ономе као у оно време када је било престављење Богоматере, апостоли облацима по ваздуху узимани иђаху на њезин погреб; такође је био и приликом представљења ове Блажене, мени грешноме чини се, да се толико брзо чуло у целој земљи ове христољубиве, као да је Дух свети свуда јавио да брзо иду на престављење ове Блажене. Тако сам ваистину видео где одасвуд иду славни, тако исто и ништи и страни, хроми и слепи, којима беше хранитељка ова блажена госпођа моја. И пошто се сабрао цео сабор српске земље ка њој у славни двор њезин звани Брњаци, а ја смерни Данило био сам у то време епископ цркве светога апостола Христова и првомученика и архиђакона Стефана у месту званом Бањска, и када сам чуо за престављење ове блажене, брзо пожуривши се колико је могуће, и нађох се ту са осталом браћом, епископима, архимандритима и игуманима, и целим сабором отачаства њезина.

И када је ова блажена госпођа Јелена чула за наш долазак, још и не видевши нас, подигнувши се од одра свога, на коме лежаше, и подигавши руке своје ка висини небеској, рече: „Благодарим те, Владико Господе Боже мој, Исусе Христе, најмилосрднији и милостиви човекољупче, што си мене грешну рабу твоју удостојио да у данашњи дан, последњи мога живота, угледам очима мојима долазак ове господе моје, а слугу и служитеља твојих, да се, чувши њихове речи и божаствена пјенија, обрадујем због најслађег имена твога.“ И после овога рече: „Оци свети, све што знате од обичнога пјенија, почевши запојте Господу.“ И пошто смо сви стојали око одра Блажене, погледавши на њу, и беше видети лице њезино као лице анђела божјега, или као зраку сунчану која сија многосветлим лепотама. И када смо разумели да хоће да се престави, жалошћу обузети, плачући повикасмо: „О госпођо наша и мати, видимо те где се веома спремаш за одлазак.“ И пошто смо почели надгробна пјенија и све што треба за престављење ове блажене, и ту је био са нама богољубиви муж свеосвећени епископ рашки кир Павле, и после овога мало закаснивши прими причешће светих и пречистих тајана.

И помоли се ка Господу за сву државу свога отачаства, са сузама овако говорећи: „Благодарим ти, слатки мој Исусе, за сва твоја добра, што ме грешну ниси презрео од првога дана живота мога, све до сада. Но молим те, Господе, погледај милосрдним ти очима од престола славе твоје на државу отачаства мога, даровану ми тобом. Утврди је свемоћном десницом твојом. Даруј народу твоме да се боји твога светога имена. А слуге твоје и синове моје утврди у твојој љубави, да ти чистим срцем узашиљу дужну хвалу у све дане свога живота. И за цео свет молим те, Господе, даруј му да има тихи и безметежни живот, и оне који буду празновали дан мога престављења, сачувај силом твојом.“ И целоме сабору, онима који су стајали пред лицем ове Блажене, свима мир даде, говорећи: „Мир вам, у Господу оци и браћо, свештенички зборе; мир вам најчаснији монаси; мир вам, јереји и цели клире црквени; мир и вама, чеда моја љубима (благоверни краљеви земље српске); мир и вама ништи и убоги и маломоћни, јер ви молисте Бога за мене грешну и бесте услишани.“ И свима, од малих до великих, савршени благослов даровавши, и свакога од њих појединце утврдивши слатким речима поука својих, и после овога знаменавши се руком својом крстообразно, рече: „Господе Исусе Христе, у твоје руке предајем дух мој.“63 И тако са славом благодарећи Бога предаде дух свој, пошто је био велики вапај и ридање по целој области државе ове Блажене.

И тако свеосвећени епископи скупивши тело блажене госпође Јелене,и појући песме надгробне, узевши њезино тело, иђаху кротким ходом ка њезину гробу. А у то време њезина престављења би узмућење ваздуха и љута зима не мала, и тако полако идући са телом блажене и мало места прешавши, почиваху, појући многохвалне песме божаствене. И тако носећи тело блажене са великолепном славом, дођосмо у славни манастир њезин Градац. И ту извршивши све обично са најчаснијим (монасима) старцима тога места што се тиче погреба Блажене, и не хтедосмо погрепсти њезина тела, очекујући долазак вазљубљенога сина њезина, благочастивога и превисокога краља Стефана Уроша. И мало почекавши, прво дође преосвећени архиепископ кир Сава други са свим клиром велике цркве. После овога дође и благочастиви краљ, син Блажене са свом властелом и свима силнима својима у царској слави. И ту учини велики плач и ридање, трзајући власи главе своје и бацивши се над телом богољубиве своје матере, бијући се у лице своје и плачући говораше:

„О мати моја и госпођо, како ћу ја недостојни заборавити жељу срца твога и болове трудова твојих што си поднела за мене? Христос удахну дух у мене, а ти ме васпита, упућујући ме разумним речима твојих поука, као из неисцрпнога извора медоточних уста твојих. Но, о добра моја хранитељко, и крепка и необорима тврђаво отачаству своме, ево пуни се срце моје ридањем и плачем многим, у недоумици сам какво ће пјеније изрећи уста моја у твоју похвалу, Блажена. Но од недостатка ума мога кличем ти хвалећи твоја величија, и говорим: Блажена си мати моја госпођо, најслађа хранитељко младости моје и заступнице живота мога, блажена си, јер ради великога ти подвига и богоугодних дела учини се обитељ светој Тројици, блажена си јер крсним знаком ограђујући се, растргла си мреже ђаволске; блажена си, мати моја и госпођо, јер си семе доброга плода Христа посејала у твоје душевне бразде; блажена си, јер си извором суза твојих омила душевне и телесне нечистоте; блажена си, јер си због милостиња ништима и странима учинила Бога себи милостивим; блажена си као хранитељка сиротима и утеха жалоснима, избављење вређанима; блажена си, јер Богу угодним ти молитвама помажеш нама у ратовима; блажена си, јер се чеда отачаства твога тобом хвале, радујући се; блажена си, јер се написа твоје име у књиге живота; блажена си, јер се приброја у зборове многострадалних мученица; блажена си госпођо и мати моја, непресушни изворе воде живе, напајајући садове младоснога узраста чеда прехвалнога отачаства твога; блажена си, јер се твојим молитвама утврђују скиптри држава благоверних краљева све српске земље; блажена је и земља која се испунила машћу тела твога; блажен је и тај свети храм који је примио блажено твоје тело; блажена си, госпођо мати моја, и опет кажем: блажена, јер ја грешни твојим молитвама чекам да примим проштење грехова мојих у страшни и трепетни дан испита свих људи.“

И овим похвалним говором вазљубљенога сина њезина, благочастивога и превисокога краља Уроша, од свију који су ту били, малих и великих, узвишаваше се плач и ридање на много часова сличан грому, тако да се и само то место подизало и неосетљиви камен покретао се на ридање и сузе, гледајући самодршца где овако горко плаче и како се топи реком суза. После овога пошто је све спремање за погреб извршено, сам благочастиви и превисоки тај краљ Стефан Урош, узевши рукама својима тело блажене матере своје госпође Јелене, и са преосвећеним архиепископом кир Савом и са сабором свеосвећених епископа и игумана, и ношаху је са псалмима и божаственим песмама ка спремљеном њезину гробу, уз пратњу целога освећенога сабора и царског синклита64, са осталим велможама и бољарима ове христољубиве, и целог народа њезина отачаства. И тако положише свете њезине мошти у спремљени њезин гроб у великој и предивној цркви пресвете Дјеве Богородице славнога њезина Благовештења, коју сама ова блажена госпођа Јелена од основа достолепно подиже. Благочастиви и христољубиви краљ Стефан Урош раздаде веома многе милостиње ништима, странима и маломоћнима, који се ту нађоше на престављењу ове блажене госпође матере његове. И са целим сабором отачаства свога повеселивши се духовно и телесно, и опет се врати свом царском престолу. А други остали разиђоше се сваки својој кући, славећи свету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и хвалећи успомену блажене Христове рабе преподобне Јелене.

Поглавље 5

Стефан Драгутин долази у Градац да се поклони гробу своје матере и његов састанак са братом Стефаном Урошем Другим Милутином

А ја, смирени епископ Данило, одморивши се у том манастиру после престављења те Блажене око два или три дана, и ту дођоше многа властела и силни вазљубљенога сина њезина благочастивога краља Стефана од сремске земље, и учинише велики плач и ридање над гробом Блажене. Јер син њезин благочастиви краљ Стефан није могао приспети из даљне земље на престављење Блажене, и њих беше послао да виде шта је било, и да му све јаве. После, када је прошло неко време, овај христољубиви син њезин, краљ Стефан, разгарајући се Христовом љубављу и сећајући се љубави материне, подигавши се од Богом дароване му државе, тј. сремске земље, са свом великоименитом властелом својом, и пође да се поклони гробу матере своје, благочастиве госпође Јелене. И дошавши у дом св. Богородице у место звано Градац, где лежи тело Блажене, и ту учини велики плач и ридање над светим гробом њезиним, такође и сва властела његова. И ту даде многе и велике дарове и прилоге дому пресвете Богородице и најчаснијем гробу блажене своје матере. И сваку човечју природу која живи у том манастиру, од малога до великога, све обдаривши, узвесели духовно и телесно. И тако поклонивши се у умиљењу срца ико свете Дјеве Богородице и гробу матере своје, блажене госпође Јелене, и после овог пође ка вазљубљеноме своме брату благочастивоме и превисокоме Стефану Урошу, који је тада био у славном двору своме, на дивном месту званом Пауни65. И ту се састадоше са великом славом и неисказаном радошћу66, и на многе дане наслађиваху се у Господу Богу своме слатке, најсрдачније и дивне љубави, и остадоше многе дане у неисказаном весељу, тако да су се посрамили сви који су зло мислили и њима слични, видећи њихову преизобилну љубав, а сви они који су их волели, радовали су се у Господу неизреченом радошћу. И овај христољубиви његов брат благочастиви и превисоки краљ Урош, многим веома драгоценим и изабраним даровима обдаривши њега и све велможе, и отпусти га са великом славом ка престолу његове владавине у државу сремске земље.

Поглавље 6

Састанак Симониде, жене Милутинове, са Катарином, женом Драгутиновом, и њихов одлазак на Јеленин гроб у Градац

И када је после тако љубазног растанка ових благочастивих краљева прошло мало времена, предобри и човекољубиви Господ хтеде да сви људи пребивају у савршеној љубави, јер сам рече: „Где сте два или три сабрани у моје име, ту сам и ја посред њих.“67 Таквим именом господњим и његовом љубављу срдачне вере и ова госпођа моја уразумивши се, тј. благочастива и христољубива краљица Симонида, кћи светога и великога васељенскога цара грчкога Андроника, а жена великога краља Гроша, поче му се молити говорећи: „Молим те, Господару мој, заповеди ми да идем до вазљубљене сестре моје, а снахе твоје, благочастиве краљице Кателине; јер достојно је да се и ми видимо, да и ми учинимо дужну љубав међу собом, као и ти са вазљубљеним ти братом. Ако не презреш моје молбе и заповедиш ми да идем ка њој, то ће већа љубав бити међу вама, о господару.“ И овај христољубиви господин мој краљ Урош, ревнитељ сваке праве љубави, а и ово је дело било по његову науку, у сласт узе њезине молбене речи и заповеди да иде. И изабравши великоимениту своју властелу са њиховим женама, које је поштовао и љубио као своју браћу, и њима даде све потребно, и посла их са својом женом благочастивом краљицом Симонидом. И тако оде са великом и предивном чашћу и славом, тако да су се сви, који су гледали, дивили њихову изгледу. Тако је ваистину било видети њихов одлазак, украшен царским оделом и златним појасима, бисером и драгоценим камењем, пурпури царски и багренице бацале су зраке светлећи се, као и многи пољски цветови, украшени многоразличним лепотама.

И тако ова благочастива идући са таквом великолепном славом царском кроз све државе своје, и дође у славни и сјајни град звани Београд српски, који стоји на обали реке Дунава и Саве. И ту се у великој саборној цркви митрополитској поклонише са умиљењем чудотворној икони пресвете Богородице. И саставши се са благочастивим и христољубивим краљем Стефаном и са његовом женом благочастивом и христољубивом краљицом Кателином, и ту је била велика радост и весеље приликом доласка ове благочастиве и неисказана љубав. Овај благочастиви краљ Стефан беше напред извештен о доласку њезину, и беше заповедио да се саберу к њему сви силни и великоименити државе његове у сретање ове благочастиве. И од угарске земље иђаху славни и благородни, послани од свога краља, носећи различите дарове, на дивну част и похвалу овога благочастивога. И пошто је било торжаство и неисказано весеље на много дана, радујући се у Господу своме неисказаном радошћу, и ту многим даровима почаствова ову благочастиву према царском достојанству, такође и сву великоимениту њезину властелу и жене њихове.

И после овога благочастива краљица Симонида саветова се са христољубивом краљицом Кателином, да се обе отишавши поклоне гробу блажене госпође Јелене. И јавише свој разговор благочастивоме краљу Стефану. А он се због овога веома обрадова и такође изабравши славне између своје властеле са њиховим женама, и посла их да иду са богољубивом краљицом Кателином. И пођоше обе радујући се у Господу, имајући велику љубав међу собом. И дошавши у дом пресвете Богородице, у место звано Градац, и ту се прво поклонише часној икони пресвете Богородице и потом пођоше на гроб блажене госпође своје Јелене, и са великом љубављу целивавши га, и омочише раку њезину топлим сузама. И ту многоцене дарове и прилоге дароваше дому пресвете Богородице, и покрише гроб блажене Јелене драгоценим златним плочама, обдаривши игумана и све часне монахе достолепним даровима, и ту се утешише духовно и телесно, веселећи се у Богу Спаситељу своме не мало дана.

И подигавши се отуда и опет обе одоше заједно ка благочастивоме и превисокоме краљу Урошу. И велико славље учини господин краљ због њихова доласка. И многе дане проводише заједно у великој слави и радости. А благочастиву краљицу Кателину овај благочастиви и превисоки господин мој краљ Урош почаствова многим изабраним даровима, и сву властелу свога вазљубљенога брата краља Стефана, са њиховим женама и тако је отпусти са великом славом и торжаством своме дому.

Поглавље 7

Изношење тела краљице Јелене из земље и постављање у кивот у цркви, пред иконом Спаситеља

После овога, када је прошло три године после престављења ове блажене госпође Јелене, милостиви Господ Бог јавља своју брзу благодат, коју сам завешта избранима својима. Неким привиђењем у сну јави се једноме од изабраних монаха, говорећи: „Пошто од сада немам вољу да живим у земном блату, заповеда Бог да се моје тело узме из недара земље и да лежим пред лицем вашега богољубља.“ Чувши ову вест од старца, игуман и сва братија која су у дому пресвете Богородице, и као пренувши се од сна и обузети страхом великога ужаса, и одмах у тај час послаше веснике ка свеосвећеном епископу рашком кир-Павлу, све по реду јавивши му писмено о јављању Блажене, говорећи му: „Господине наш и оче (владико свети), брзо пожуривши се дођи к нама, да видевши толику благодат божију која се збива са госпођом нашом, и ми грешни обрадујемо се душом и срцем, приносећи хвалу препрослављеноме.“ А када је свеосвећени кир Павле чуо ову вест, испуни се неисказаном радошћу, и у тај час уставши пође ка гробу Блажене. За време свога живота блажена Јелена га имађаше место свога телеснога оца, скоро казати као господина и учитеља, и њему за живота свога беше завештала о таквом знамењу њезина тела.

И када је он дошао у манастир пресвете Богородице и ту учини свеноћна пјенија и велика славословља, и ујутро опет такође све по реду, и после овога учинивши молитву над гробом Блажене, пошто је био сабран цео сабор богољубивога њезина отачаства, и тако отворивши раку, где беше погребено њезино свето тело у земљи, и нађоше га где лежи као у роси умаштено светим миром, цело непропадљиво божјом заповешћу ничим повређено. И као једним устима завапише хвалу Сведржитељу Богу. И тако извадивши њезино тело са псалмима и песмама, појући надгробне песме, заповедише да се начини изабран ковчег, и обавивши тело Блажене са добромирисним мирисима, и у њега положише је, где лежи и до данашњег дана изван олтарских двери, пред иконом Владике свију Христа, који је прославио успомену њезину на бесконачне векове, удивљујући умове свима који гледају, да је она удостојена од Господа толике благодати.

Сврши се богоугодно житије у Господу блажене и христољубиве Јелене, и би престављење њезино месеца фебруара у осми дан. Такви су били подвизи и страдања и трпљења ове Блажене, и тако прими (награду) за своје богоугодне трудове, као што чусте и видесте. Да, добро је, љубимци, да и ми по сили ревнујемо овоме, да се и ми удостојимо вечних добара Христом Господом Богом нашим, коме припада свака слава и част и клањање, заједно са вечним његовим Оцем и пресветим добрим и животворним његовим Духом, сада и увек, и на векове векова, амин.

  1. Захваљујући биографији коју је о њему написао његов анонимни ученик, живот архиепископа Данила Другог (умро 1337) много нам је боље познат него животи његових претходника, Доментијана и Теодосија. Као син једног од најугледнијих велможа, Данило је као младић провео извесно време на двору Милутинову, где је, поред осталог, имао прилике да чита живот св. Саве, који је Доментијан био послао краљу Урошу Првом. Резултат те лектире био је да је Данило током целог свог живота ишао стазама свог великог претходника. Као епископ и поглавар српске цркве, Данило је био присан сарадник српских владара у изграђивању и уздизању немањићке државе, и у том погледу он је у пуном смислу речи настављач Савиног рада. Уз то, он је и сам био плодан писац, Биографије краљице Јелене, краља Драгутина и краља Милутина, које смо унели у ову књигу, чине саставни део великог зборника који садржи биографије свих владара и архиепископа српских, почевши од синова Стевана Првовенчаног па до Душана, и од Савиног наследника Арсенија Првог до патријарха Јефрема. Додуше, Данило није стигао да до своје смрти доврши и напише све ове биографије. Од биографија владара, које се налазе у овом зборнику, он је написао Живот краља Драгутина, са кратким уводом о краљу Урошу Првом, који је доцније издвојен у посебну биографију, затим Живот краљице Јелене, и Живот краља Милутина. Од архиепископа, он је описао животе Арсенија Првог, Саве Другог, Данила Првог, Јанићија и Јевстатија Првог, а можда и Јакова, Јевстатија Другог, и Саве Трећег. Остале биографије писали су ученици и настављачи Данилови, од којих је најзначајнији и најбољи његов анонимни ученик, коме дугујемо изврсну биографију о самом Данилу, а исто тако и одличну биографију Стефана Дечанског.
    У нашој науци још увек није коначно расправљено питање постанка и композиције Даниловог зборника. По Стојану Станојевићу, Данило је писао посебне биографије, које су биле читане на дан смрти појединих владара и архиепископа, а тек су доцније настављачи Данилови саставили од тога јединствен зборник. По Николи Радојчићу, Данило је са̂м замислио свој зборник као целину.
    Оригинални текст: Ђура Даничић, Животи краљева и архиепископа српских, Београд, 1886. Превод на савремени језик: Лазар Мирковић, СКЗ бр. 257. ↩︎
  2. Краљица Јелена је жена Стефана Уроша Првог, а мати краљева Драгутина и Милутина. Умрла је 8. фебруара 1314. године. ↩︎
  3. Псалам (33, 6). ↩︎
  4. Псалам (33, 9). ↩︎
  5. Друга књига Самуилова (12, 13). ↩︎
  6. Псалам (50, 21—22). ↩︎
  7. Посланица Јеврејима (10, 31). ↩︎
  8. Посланица Јеврејима (10, 31). ↩︎
  9. Посланица Јеврејима (10, 27). ↩︎
  10. Псалам (103, 15). ↩︎
  11. Прва књига Мојсијева (18, 27). ↩︎
  12. Приче Соломонове (13, 9). ↩︎
  13. Драгутина, који је 1276. збацио свога оца са престола. ↩︎
  14. Јеванђеље по Марку (2, 17). ↩︎
  15. Књига пророка Исаије (34, 15). ↩︎
  16. Цео пасус по Псалмима (41, 11; 34, 18; 111, 10; 86, 11 и 112, 9). ↩︎
  17. Јеванђеље по Матеју (6, 20). ↩︎
  18. Јеванђеље по Матеју (16, 26). ↩︎
  19. Јеванђеље по Матеју (25, 30, 41). ↩︎
  20. Јеванђеље по Луци (15, 7). ↩︎
  21. Књига о Јову (29, 16). ↩︎
  22. Јеванђеље по Матеју (9, 13). ↩︎
  23. Јеванђеље по Матеју (25, 35). ↩︎
  24. Псалам (25, 7). ↩︎
  25. Псалми (51, 5 и 86, 17). ↩︎
  26. Прва посланица Јованова (5, 19). ↩︎
  27. Посланица Филибљанима (3, 20). ↩︎
  28. Јеванђеље по Матеју (11, 12). ↩︎
  29. Књига о Јову (1, 21). ↩︎
  30. Псалам (119, 103). ↩︎
  31. Псалам (84, 1-2). ↩︎
  32. Псалам (65, 4). ↩︎
  33. Псалми (86, 4, 38, 9, 16, 9. и 95, 1). ↩︎
  34. Приче Соломонове (24, 13). ↩︎
  35. Приче Соломонове (14, 13). ↩︎
  36. Приче Соломонове (15, 30). ↩︎
  37. Књига пророка Данила (7, 9, 10, 15). ↩︎
  38. Псалам (76, 8—9). ↩︎
  39. Псалам (133, 1). ↩︎
  40. Посланица Галатима (5, 22). ↩︎
  41. Прва посланица Јованова (4, 20). ↩︎
  42. Прва посланица Јованова (4, 16). ↩︎
  43. Књига Проповедникова (4, 9). ↩︎
  44. Јеванђеље по Матеју (25, 6 и 84). ↩︎
  45. Псалам (143, 7). ↩︎
  46. Псалам (34, 17). ↩︎
  47. Друга посланица Коринћанима (6, 16). ↩︎
  48. Посланица Римљанима (5, 20). ↩︎
  49. Прва књига Мојсијева (18, 27). ↩︎
  50. Све по Псалмима (22, 7; 71, 12 и 88, 1). ↩︎
  51. Псалам (34, 11). ↩︎
  52. Псалам (37, 1). ↩︎
  53. Приче Соломонове (3, 34). ↩︎
  54. Приче Соломонове (19, 17). ↩︎
  55. Прва посланица Коринћанима (10, 7). ↩︎
  56. Јеванђеље по Матеју (26, 41). ↩︎
  57. Псалам (12, 3). ↩︎
  58. Јеванђеље по Матеју (7, 8). ↩︎
  59. Псалам (34, 18). ↩︎
  60. Псалам (145, 18). ↩︎
  61. Брњаци, место на горњем Ибру. Ту је био и двор краљице Јелене, као и домаћичка школа за сиромашне девојке. ↩︎
  62. Јеванђеље по Матеју (26, 38). ↩︎
  63. Јеванђеље по Луци (23, 46). ↩︎
  64. Синклит, ужи дворски савет. ↩︎
  65. Престоница краља Милутина, у јужном делу Косова, недалеко од данашњег Урошевца. ↩︎
  66. Године 1313. заиста је дошло до измирења између краља Стефана Драгутина и краља Стефана Уроша Другог Милутина. ↩︎
  67. Јеванђеље по Матеју (18, 20). ↩︎

више објава