Поглавље 9
Најмлађи син Немањин, Растко (св. Сава), одлази у Св. Гору. Немањина молитва с набожним размишљањем
Гледајући сва ова добра дела господина ми светога, син његов млађи, уистину, младић, живљаше неодступно у целомудрености, веселећи изврсним разумом оца својега и матер, као што писац прича̂ говори: Син премудар весели срце оца својега и матер1 и остало. Помишљаше у себи, говорећи: „Господе Исусе Христе, Спаситељу наш, једночедна речи очева, вођо старих, утврђење младих, привуци моју младићку слабост у вољу истинитога твог разумевања да, претекав, идем путем овим, којим се господин мој, овај свети мој хранитељ, труди ићи. Јер ти знаш, зналче срца, Господе Исусе Христе, да овај свет не заволе душа моја, ни оно што је у њему. Зато, Господе, не погуби душе моје с нечастивима и са светодршцима овога века, него, умилосрдивши се на мене, недостојна, похитај да ми испуниш јеванђељску реч, коју пречиста и нелажљива уста твоја, Господе, рекоше: Онај који остави оца својега и матер, и куће царске, и власти имена мојега ради, стогубо ће примити и вечни ће живот наследити2. Зато у руке твоје предајем ти дух мој и, припавши ти незадоцњено, идем за тобом, Творче мој!“3
И, узев крст4 свој, одмах изиђе неопажено. Опази један од слугу његових и јави господину светоме и пречасној говорећи: „Господо моја, син ваш млађи, кога сте ви однеговали, отпутова из овога света.“ А они, тргавши се од ужаса, говораху у себи: „Да ли ће бити овај или други? Иде ли нашим путем драги васпитаник наш? Да ли ће нам нанети тугу и жалост? Да ли ће се овим збити на нама искушење Јовово, као што искуша Господ праведнога Јова? Али је ипак Јов био праведан, кога и Господ сам послуша правде његове ради. А ја како ћу сад започети плач, не сазнав о животу драгога ми васпитаника, зашто ли и како отпутова? Да, умножавајући тугу због њега, не разгневим како незлобнога Владику мојега?“
И посла у све земље своје славне своје велможе и кнезове своје да потраже дечка овога. А они, обишавши земље и места, нађу га да се уселио у Свету Гору, у манастир преславне и пресвете Богородице, по имену Ватопед5, да је примио апостолски и анђеоски лик.
И, кад се вратише, одмах их известише о свем шта је било, како га нађоше и шта видеше. А он, седећи у тузи и, саслушан све што су говорили, отпусти их. И, устав с престола својега и подигав руке у висину небеску, вапијаше:
Захваљујем ти, Владико, Господе Боже мој, Исусе Христе, милостиви Господе, човекољупче, што си ме удостојио да на данашњи дан видим почетак пута спасења твојега, а они који у истинити разум долазе, незаблудно живе. Зато, дакле о душо моја, прени и потеци покајању, јер те Владика твој зове. Јер овим псалмима показа ти пример, говорећи: Из устâ младенаца и одојчади свршио си себи хвалу6. Зато се не лени. Зар не видиш младе који траже оно што им је потребно и који ти предњаче?
Не обзири се опет као жена Лотова7, не обзири се на красоте светске, које убрзо ишчезавају, да ти се не случи по причи, као ономе богаташу, него се умили Господу, и сети се својега обећања, јер се време приближује. Јер секира већ лежи при корену дрвета, и забелеше већ њиве8 разумеј: жетва је. Женик је на вратима9, а ти ниси готова. Чувај се да како не останеш с ону страну куцајући. Јер чуј, још Христос говори: Дођите к мени сви који се трудите и обремењени, ја ћу вам дати мира10, и друго. Да, устани, дакле, устани, и труди се у игу благоме Христову и бремену лакоме, да ти отвори Христос двери царства својега!
Напомене
- Приче Соломонове (10, 1).
- Јеванђеље по Матеју (19, 20).
- Јеванђеље по Луци (23, 46).
- Крст, тј. веру, страдање.
- У ствари Растка су нашли у руском манастиру св. Пантелејмона.
- Псалам (8, 2).
- Када је Бог извео Лота из запаљене Содоме, заповедио је да се не осврћу према граду. Жена Лотова се окренула и од ужаса се скаменила.
- Јеванђеље по Матеју (3, 10).
- Јеванђеље по Матеју (25, 6).
- Јеванђеље по Матеју (11, 28).