Поглавље 12
Св. Симеон шаље сину Стефану крст од часнога дрвета с писмом но игуману Методију. Стефан га дочекује и прима. Хвала крсту и захвалност Богу
И опет га врати свети Симеон са часним својим благословом сину својему, дав му часни и животворни крст господњи, на ком би распет Владика грехова наших ради, који је сам, владајући, носио о врату својем и којим је побеђивао непријатеље своје, рекав: „Овај нека ти буде чувар и утврђење, и победилац, и помоћник у борбама противу видљивих и невидљивих непријатеља̂, и чедима твојим на веке, и исцелилац болести телесних и рана̂ душевних, и земљи твојој тврдо уточиште и стена, и кнезовима твојим оштро копље, и војницима твојим штит вере и смела победа, и мир и тишина животу твојему, и да те доведе и представи непорочна Христову престолу, разгонећи силом својом пред тобом ваздушне царинике1, и увек да ти помаже, као Давиду2 и древноме цару Константину, прогонећи од тебе на сваком месту бесовске пукове. Буди ограђен силом овога на веке! Амин!“
Пође с помоћу божјом поменути Методије игуман, и стиже у државу сина његова драгог, и дође до крајње власти његове. И чу се код престола његова: „Иде Методије с благословом оца твојега, јер богато изли и умножи и молитву и благослов теби. Сада те часним крстом ограђује.“ Примив глас овај, радујући се, гледаше да би се што пре наситио непотрошљива блага. И гле, наједном изиђе као сунце са истока, осветљујући западне крајеве, и шаљући зраке своје у васељену и осветљујући сав свет зрацима Распетога на њему. Јер због дрвета отпадосмо од рајске хране, а дрветом се опет удостојисмо поновнога живота3.
И, устав са архијерејем својим, и с јерејима, и с часним чрнцима, и са свим клиром, с кадионицама и са свећама у рукама, и с мноштвом народа, вапијаше, као некад Давид играјући пред ћивотом4 у сеници: „Идите, христоносни људи, поклонимо се животодаровном дрвету крсном. Дођите, православни хришћани, насладимо се неукрадљива богатства, благослова мојега господина светог. Јер ово је апостолска похвала, мученичко победно венчање, монасима утврђење. О преблажено дрво, на ком се распе Христос цар и Господ! О крсно дрво, државо царевима! О пречасно, многим богатећи. Јер тобом бисмо искупљени од клетве законске. Јер на теби Христос Бог наш прикова и рукопис нашега греха. Јер тобом се смрт умртви и ад разори. Јер о теби апостол Павле, хвалећи се, говораше: Да се похвалим ничим до тобом, крсте господњи!“5
И тако, китећи похвалама као красним цветићима, са псалмима, и песмама, и појањима многим, ношаше га у цркву своју са свим мноштвом на спремљено му место. И дивљаху се, гледајући толике божје милости које бивају на владаоцу њихову од благосиљања и сладости пречистога и преблаженог старца. И свршише службу часнога и животворног крста, и учинише празник сав тај дан и, опет оквасив све тело своје сузама светитељским, син његов и господар својега отачаства говораше: „Приклони, Господе, ухо твоје и услиши ме, јер сам ништ и убог ја: јер сам ја, Владико, слуга твој и син слушкиње твоје; и шта да дам Господу за оно што он мени даде?6 Које ћу појање да принесем твојему милосрђу? Којим уснама да ти хвалу принесем? Јер си умножио милост твоју на мени, Боже, и научио си човекољубље пречаснога и преблаженог угодника својега да увек неисказним молитвама и благословима и утврђењима не оставља мене недостојна. И шта да дам њему ја, бедни? Или шта да му принесем? Јер нисам достојан да уђе под кров страсне ми душе. Јер су блага и дарови моји трошни и нетрајни. Тебе знам, Господе Боже мој, да имаш богатство нетрулежно и благо живота. И тебе молим из дубине душе моје, да даш за мене, слугу твојега; као што си научио, тако и подај по многој милости твојој. Амин!“
И остаде ту игуман Светога, и прими почасти по достојању и награду према својим трудовима. И, свршив недовршено и манастирске послове, пође опет Пречасноме, радујући се и захваљујући Господу Богу Исусу Христу и пресветој Богородици.
Напомене
- Ваздушни цариници, по једном хришћанском веровању, душе после смрти путују кроз небеса и наилазе на зле духове, ваздушне царинике, којима за грехове треба плаћати царину.
- Давиду није могао помоћи крст, пошто није био хришћанин.
- Тј. због рајског дрвета људи су изгубили рај (Адам и Ева), а због дрвеног крста добили су поново спасење.
- Ћивот, ковчег у коме су чуване Мојсијевих десет заповести.
- Посланица Галатима (6, 14).
- Псалам (86, 1; 116, 16; 116, 12).