Поглавље 14
Стефан јавља св. Сави о буни Вукановој и нередима у земљи, и како су они, најзад, утишани, и он се вратио на престо; моли св. Саву да донесе мошти св. Симеона у Србију, што он и чини
После тога, браћо, осећајући немоћ у телу својем1 од многих трудова и рана̂, са жељом, с много журбе и узбуђене молбе јавих с речима:
Господине мој, христољупче, оче, пречасни Саво, недостојанство ти моје напомиње, када ти, оставив хранитеља својега и нас, пође за Христом, тада се ја, иако бејах у тузи, гледајући на господина хранитеља, тешах оним што је корисно, са љубављу. После и овај мој господин свети остави мене с рођеним братом мојим, благословив и утврдив законом, да живимо, чувајући непреступно заповеди његове и вршећи оно што је заповедио у све дане живота нашега, а да пород његов живи у тишини и без метежа. Али грехова мојих ради све ово изостаде.
Јер он2 остави заповеди господина и оца својега, и би преступник. Јер изведе иноплеменике на отачаство своје3, и одузе ми земље и опустоши их, не послушав, свирепи, заповеди Господа, који рече: Послушај оца и матер4, и остало. Али, иако су с њиме иноплемени пукови били многобројни, силе божје никако није било с њима, по завету и по молитви онога Светога. Али као што пророк рече: Они сапети бише и падоше, а ми устасмо и бисмо прави5, јер се не надасмо на оружје наше, него на силу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, и на прави благослов и молитву господина светога Симеона. И због тога и не погрешисмо у надама нашим. Јер, победив их силом својом, поврати ме опет у отачаство своје. Зато те непрестано молим, о пречасни оче наш Саво, послушај гласа који ти шаљем из дубине срца, и не презри мољења мојега, и, скупивши мошти Светога и Пречаснога, учини нам милост, потруди се и сам донеси пријатна мириса мошти Светога, да се просвети отачаство његово доносом моштију његових и доласком твојим, јер се оскврни земља наша6 безакоњима нашим и би убијена крвљу, и падосмо у плен иноплеменикâ. Непријатељи наши поругали би нам се, да се није умилосрдио на нас Владика Господ наш Исус Христос, и пречиста његова Мати, и молитвама овога Светога и тебе, Пречасни, сабрао нас од народâ и руку иноплеменикâ, и избавио нас од противникâ, заштићујући нас од свакога ђавољег дела.
А овај Пречасни, не презрев мољења мојега, потрудив се за сваком хитњом, и скупив мошти Светога, и узев са собом христољубивих и изврсних стараца из Свете Горе на хвалу и захваљивање Светоме, посла нам писмо с речима: „Посланство твоје примив с љубављу и молбе твоје не превидев, мошти твојега Светог, које желиш, носим и сам путујем с њима и с часним чрнцима светога места овог, у којем изволе живети господин свети. Зато се, драги, спремај, на сретање његово.“
А ја, грешни, иако не могући подигнути главе своје од мноштва безакоња мојих, чувши речи ове Пречаснога о светим моштима овим, да су донесене, уздахнув од срца и преклонив колена своја на земљу, са сузама слах молбе, овако говорећи: „Благословен јеси, Господе, Боже отаца наших, Аврамов, Исаков и Јаковљев, који праведнике љуби и мољења грешних не презире, јер не презре и унижене молбе мене, грешног, и донесе светлило отачаства његова, просвећујући све крајеве српске земље.“ И одмах, журно сакупив архијереје своје и јереје и чрнце, изиђох му на сусрет. И, сретавши мошти свете, учинисмо обночоћну молитву на том месту, са псалмима и песмама и, појући ту надгробна појања с кадилима и пријатним мирисима, допратисмо их до спремљена му гроба у пресветој Богородици у Студеници, који сам себи спреми. И положише их часно у гроб с хвалама, славећи Оца и Сина и светога Духа.
Напомене
- Стефан је тада био болестан.
- Он, Вукан.
- О Вукановом нападу на Стефана, в. напомене у Животу Немањином од св. Саве.
- Друга књига Мојсијева (20, 12).
- Псалам (20, 8).
- Трећа књига Мојсијева (18, 27).