Поглавље 17
Св. Симеон спасава Стефана од напада одметника му Стреза
Један одметник од истога племена Гота̂, званог и бугарског1, по имену Стрез2, одвоји се на запад к држави мојој, нападнут од овог злог законопреступника, брата његова3. Њега примих као драгог сина, отхраних га и сачувах неповређена од најездне погибли и од убиства његова. Јер свакога дана тражаше га да огњем сажеже тело његово или да га расече на четири чести и да их повеша на путовима градским. Јер се овај мучилац веома острви, и слатко му души чињаше да пролива крв рода својега. Без броја и других људи истреби, трудећи се да земљу и море искорени помишљу својом. И, тражећи овога, пођоше на мене, доконавши зли савет, али који не постигоше благодаћу Господа Бога мојега Исуса Христа и помоћу господина мојега, светога Симеона.
А ја, задржав га у својим рукама, са свом силом мојом, коју имам од Господа Бога мојега и од благослова Пречаснога, сећајући се благодати и науке његове да пружам руку ономе који лежи и заступам увређена, и да уведем онога који нема крова, потрудих се, и отех их, и предадох му пола царства бугарског. И утврдих га у граду по имену Просек, где проживе славне дане своје, јер подржавах власт његову и освећивах га од свих који су га нападали. Било је то у оне дане када сам живео и држао га у љубави својој, и ради Јеванђеља светога, којим и прибавих све ово, и не помишљајући нити прозирући оно што ће бити. Али на овом се зби реч владичина: Добар човек из доброга скровишта срца својега износи добро, а рђав човек из рђавог скровишта срца својега зло4. На њему се зби Писмо: Угоји се и одебља5, и одметну се омиљени, заборави на онога који га је, Бога ради, подигао. Ђаволом наговорен одврже се и буну подиже на ме, и поче се спремати да ми врати зло за добро, и да озлоби мене, и отачаство моје, и утврђење Светога.
А ја, грешни, сећајући се поука̂ господина мојега светог и не уздајући се у силу своју од почетка, него да мислим на оно што није високо, него да се угледам на понижене, јер пониженима обећа давати благодат, умолих пречасног оца својега учитеља и наставника, Саву јеромонаха, да иде и изобличи безумље овога злога са̂да и зло прорашће, које не насади отац небески. И овај се не олени, него отиде и изобличи злобу његову, и природа слатка и добра и медоточна учења своја да га задобије за начин људи који праведно живе и добродушних царева, јер православне цареве Господ назва хришћанима, — да врши реч господњу и да живи у љубави, која је боља од свих жртава паљеница које се приносе.
А овај бедник остаде несаломљив и од злобе не измени разума својега, и не послуша заповеди и учења његова, заборавив на пастира отачаства својега и представника вишњему престолу, чијим се мољењем и помоћу многе силе и силне државе сатрше. Једнако се држаше своје зле намере, не знајући, безумни, речи пророкове: Нећу се поплашити човека, кад се обогати или кад се умножи слава дома његова: јер кад умре, неће ли оставити све?6
Одмах помоћу пресвете Богородице и силом светога Симеона, који подржава крепким дланом отачаство своје, би ово. Као што добропобедни и помоћљиви и отачаствољубац Димитрије страстотрпац прободе цара7, рођака овога, и умори злом смрћу, не дајући да вређа отачаство његово, тако и овај мој свети господин, помажући и чувајући отачаство своје, прободе овога злотвора. И издахну у сред народа злом смрћу, и смрћу чудном, да су се сви чудили томе. И би наједном наг, оборен и непотребан. И на њему се зби: Видех безбожника како се преузноси и виси као кедри ливански и прођох и гле, не би га: и потражих га, и не нађе се место његово8. Судбе праведних су у рукама господњим, и правда њихова живи на веке, и победа њихова је над свима саблазнима које чине безаконици9.
Напомене
- Бугаре су наши стари писци називали и Готима.
- О Добромиру Стрезу, в. одговарајуће напомене у Теодосијевој биографији св. Саве.
- Тј. од Борила.
- Јеванђеље по Матеју (12, 35).
- Пета књига Мојсијева (32, 15).
- Псалам (49, 16—17).
- Св. Димитрију, заштитнику Солуна, приписује се убиство бугарског цара Калојована.
- Псалам (37, 35—36).
- По премудрости Соломоновој.