Живот Стефана Немање

Поглавље 18

Св. Симеон спасава Стефана од Михаила, драчког деспота

Друго дивно чудо испричаћу вам, браћо, дивна дела овога господина мога, светога Симеона. Јер се велика, и преславна, и чудна, и страшна дела чине њиме непрестано, у све дане. Јер ако ко може избројити звезде небеске и песак морски, то ће избројити и овога Светога чудеса, и благодати, и силе предивне, које учини. Јер се задивљава ум и страши све људско знање. Јер од човека је немогућно, а од Бога је све могућно¹. Причаћу о овом чуду његову које је било.

Устаде неко од грчкога рода, од царског рода, по имену Михаило², у страни драчкој и у поморју његова острва великог, које је близу Диоклитије, и далматинске стране, и отачаства светога Симеона. И он подиже рат на мене, слугу његова, кога остави на престолу свом. И, улучив време, кад сам се био далеко удаљио од те стране, узе један од мојих градова, по имену Скадар, који, уистину, Далмацији припада.

Послав му, рекох: „Остани, брате, сад. Јер Господ не остави то острво у твоју државину, него у праву државину господина мога светог, а његовим молитвама и предањем дато је мени на управљање. А ти се сети речи Претече и Крститеља Јована, који запрећује и говори да човек остане при свом и да буде задовољан својим оброцима. Буди задовољан својим, а о оном што је од увек мојега отачаства, то надајући се на Господа мојега, Исуса Христа, и на пресвету владичицу Богородицу, и на пречаснога господина ми светог, неће се посумњати срце моје, нити ће се устрашити од твоје пакости, него ћу, штавише, викнути из дубине срца мојега: Благословен Господ Бог мој, који учи руке моје на напад и прсте моје на борбу³. И ако ме нападне пук, неће се побојати срце моје. И предања његова нећу оставити, док не сврши душа моја⁴. И погнаћу, Господе, тобом непријатеље моје, док не погину⁵.“

И опет, обратив се, вапијах: „Господине мој свети, дођоше народи на достојање твоје и оскврнише твоју свету цркву, слугу твога озлобише, трудећи се да твоје достојање узму. Умоли Владику твога и Господа да се врате посрамљени у нади својој⁶. Јер си ти прибежиште моје и утврђење, и ти си који ограђујеш отачаство од свакога зла, које наилази на њ. Јер си ти поставио земље своје, и не преступи их досад нико. И сад не остави нас, који се надамо на тебе и уздамо у тебе. Јер си ти весеље наше и похвала.“ Овај пречасни свети Симеон, топал у молитвама, и брз да походи, и бадар на труд, који брзо приклања божанствене уши онима који га призивају, не одврати лица свога од мене, него, као што ме је и пређе љубио, и сада ме до краја не остави. И умоли својом молитвом светога и великог мученика Ђорђа, кога узе себи за помоћника и победиоца над непријатељима, и као што Меркурије прободе нечастива мучиоца Јулиана⁷, тако и овај великомученик, умољен господином светим, на јави такну у ребра игумана својега Јанићија, у храму свом у средини српске земље, говорећи: „Устани, проповедај величину моју. Јер сам ја послан од Господа да убијем Михаила Грка, који је у драчкој страни.“ И одмах један од робова његових, устав, прободе га мачем на одру његову, и злом смрћу предаде душу своју, на срамоту гледаоцима, а на радост свима који се уздају у Господа и у свете угоднике његове.

Напомене

1. Јеванђеље по Луци (18, 27).
2. Напад Михаила Драчког био је 1215. Пошто је посео северну Албанију са Драчом, Михаило је заузео Скадар, али његова изненадна смрт омогућила је Стефану да обнови старе границе.
3. Псалам (144, 1).
4. Псалам (27, 3).
5. Псалам (18, 37).
6. Псалам (35, 4).
7. Св. Меркурију приписује се убиство римског императора Јулијана Апостате.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21