Живот Стефана Немање

Поглавље 1

Увод. О Богу, по Светом писму

Дођите, о христољупци, и видите како се на нама земним открила дубина божјега милосрђа. Онај који од саздања свега света милује пали род човечји, милосрђем светога својег Духа унапред објављиваше пророчким устима оно што ће бити, као што рече пророк: Речима господњим небеса се утврдише, и у даху уста̂ његових сва је сила њихова¹.

Јер пророци, проричући, утврђиваху свет му створени Духом његовим светим да верује у свету Тројицу и у једно божанство, па и о доласку његову који ће бити. Јер је свеубилачки ђаво насејао штетну плеву и укоренио је у срца њихова², и одвратио их од Творца својега³, да служе глухим кумирима⁴, па их је, штавише, довео и до писања њихова⁵, да их тако рине на дно скровишта адових⁶. А они, будући без наде, мишљаху да Творац наш неће потражити створења руку својих, јер и пророци у аду говоре: Да ли ће доћи наш избавилац да нас избави или други ко? А он милосрђем својим не задоцне, по пророштву које прорече Давид Духом светим: Сићи ће као дажд на руно и као капља која капље на земљу⁷. Јер, уистину, сиђе и усели се у утробу женску онај који се не може сместити ни на небесима. Ко је ова жена? Ово је жена о којој пророк рече: од корена Јесејева, жазао који је никао из слабина̂ Давидових⁸, и, просто рећи, чиста и пречиста и безгрешна и увек девојка Марија, мати Христа Бога нашег, царево покојиште, из које неповредно прође, сачував је затворену, као што рече пророк: Светлост засја онима који седе у тами и у сенци смртној⁹. И у дане његове засја правда. Јер, уистину, светлост засја доласком његовим онима који су у аду, не само светим пророцима који су у аду, него и нама који смо сагрешили од преступљења нашега прадеда Адама.

Јер нас најпре обнови крштењем својим, вером и духом, а потом нас искупи пречистом својом крвљу, и све народе сакупи под једно божанство, и под једну власт, и у једну веру. Штавише, и онима који га љубе даје преизобилну богату милост своју неисказаним својим милосрђем, и висином својега божанства хођаше земноме јестаству придодати од небесних сила̂, изабрав по сазнању неке за свете мужеве, другима, према трудима њиховим, дајући венце¹⁰, а некима да, од рођења матера̂ њихових¹¹, буду земаљски господари као угодници његови, који се не старају само за земаљске власти, него који угађају Господу, чинећи му по вољи са страхом, па и са слободом. Међу њима беше и овај мој господин свети хранилац, угађајући Господу, желећи да ужива блага у дому господњем. Јер насађени у дому господњем, пророк рече, процветаће у дворовима Бога нашега¹², што не погреши.

Напомене

1. Псалам (33, 6).
2. Њихова, људска.
3. Својега, м. њихова.
4. Кумир, идол.
5. Тј. стварали су и своју незнабожачку, јеретичку књижевност.
6. Адових, паклених.
7. Псалам (72, 6).
8. Давид је син Јесејев, а Марија је из рода Давидова. Прва књига пророка Исаије (11, 1).
9. Јеванђеље по Матеју (4, 16).
10. Венце, мученичке, којима се постаје светац.
11. Тј. откад их њихове матере роде.
12. Псалам (92, 13).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21