Поглавље 20
Св. Симеон спасава Стефана од угарског краља Андрије и латинског цара Филандра
И опет нам се дају1 овога Светог чудеса, небројена, и неисказана, и неизмерна, увек и без престанка, обилно и пребогато. Јер чудотворства и силе велике задивљавају ум рода човечјег. Јер као што је немогућно измерити дубине морске и висине небеске, тако је немогућно избројити и чудеса преславна, и неиспитана, и неисказана овога светог господина мојега. Јер презадиви сву васељену јасно, јављајући се брз у помоћи, и у напастима крепак, и у најездама непријатељским велики заступник.
По завршетку чудеса̂ ових, живљах у миру и тишини у отачаству мојем, захваљујући Господу и Богу и Спасу мојему Исусу Христу, и пречистој Владичици његовој, и светоме господину мојему пречасном Симеону. Али непријатељски ђаво, завидник добра, увек се труди да у ров погибаони рине род људски, саблазнима својима и бедама многим, хотећи ослабити оне који верују у истинитога Бога нашег, а који, бедни, не зна, који је заборавио онога који га свагда прогони.
Јер нечастиви научи два цара да ме ожалосте, краља угарског по имену Андрију, и цара грчког званог Јериса Филандра2. Свећаше рђав савет да ме прогнају и да земљу отачаства мојега разделе и задрже себи. Дигоше велике силе своје, овај од северних страна̂, а онај од истока идући, па да се састану и виде у граду Нишу. И, кад се састану, да се обрну на земљу светога Симеона и на отачаство моје, зовући ме непрестано, на превару као с љубављу, да дођем на виђење њихово. А беше у то време празник Господа Бога нашег, по пасхи славнога светлог васкрсења. А ја, видев такво озлобљење, и савет безаконички, и опсаду многих народа̂, и непријатеље који су се стекли заједно, брзо потекох раци преблаженога господина мојег, светога утешиоца мојег, брзога у бедама помоћника. И, обгрлив раку моштију његових, где лежи добропобедно тело његово, вапијах с премногим сузама к њему. „Господине мој свети, приближише се безаконички гониоци моји и свећаше заједно једномислено противу тебе, завет заветоваше, труде се да потребе слугу твојега. Господине мој свети, положи их као точак и као сламке пред лице ветра. И да се постиде они који устају на ме, и слуга твој да се узвесели. Јер си ти уточиште и утврђење моје. И по чему, господине, да разумем милост твоју, и заступљење, и походу твоју на мени грешном?“
И одмах, у тај час брзом његовом походом приспе Дух свети, и испуни се пријатномирисне масти сва црква и изли се мирисно миро, не као што се излива у све дане, него се поли сва црква, да изнемогоше служиоци код светога гроба, црпући свето миро. И из исписанога лика Светога, који је на зиду црквеном, истече пречудна река, да су се сви гледаоци дивили и говорили: „О Предивни, како си и сухи камен обогатио светим својим Духом. Доласком својим учини да потече река исцељења, којом се недужни, мажући се, исцељују од различних недуга̂ својих, хвалу дајући Богу, који ти је дао силу.“
Вратих се учитељу и наставнику мојему Сави јеромонаху, да се благословим од руке његове, па да идем противу непријатеља̂, који се приближују земљи отачаства мојега, противу Андрије, краља угарскога. А он, примив глас од светога господина мојег, пречасног Симеона, и, пошто му је заповеђено да иде са мном, говораше ми: „Драги мој, не страши се лица̂ многих народа̂, јер имаш господина својега светог, брзога помоћника својег, који ти помаже и неће те посрамити у векове, и не бој се од њих, и не тугуј. Јер сада ће претворити јарост њихову у кротост, и гнев њихов у љубав твоју, и јарост њихову у почаст твоју и славу. Јер бадре очи троструко блаженога старца будно заступају твоје добро. И видећеш очима својим помоћ своју за собом, и сву вољу своју испуњену, и зверску свирепост претворену у пребогате дарове своје.“
И наједном, док је још говорио, почеше стизати, један за другим, од славних слугу његових посланици говорећи ми: „Дођи, брате мој драги и слатки у Христу Богу, дођи, господине мој и брате, да се насладимо у Господу слатке љубави. Дођи, да се постиде сви који нам мисле зло3. Дођи, да се сакрију непријатељи наши. Дођи, да се похвале и прославе који нас љубе.“
И, пошто смо утврдили часним и животворним крстом господњим и пречистом владичицом његовом Богородицом, састах се с њим на међи отачаства мојега, у граду Равном4, молитвама и помоћу Светога у славу и част, и у неисказано весеље и радост, да су се сви гледаоци дивили томе. И преумножи ми дарове своје различне свакога дана, чашама царским, украшеним камењем разноликим, и коњима предивним, обложеним и украшеним златним опремама, које сијају као сунце и задивљују човечји вид, и премнога одела, обуће царске и багренице5, различне као и пољски цветићи, све украшене бисером и камењем, како царевима личи. И пробависмо у весељу часном 12 дана. А велможе његове и бољари силни поклањаху ми се свакога дана и доношаху ми врло много дарова разноврсних. Видите, браћо моја, пречудну и предивну љубав мужа овога славног, како за љубав моју дивље и бесне зверове, туре и турице6 извезе, као што ми извезав и питому стоку даде, и срацинску стоку7, да сви говораху: „Дивно и славно видесмо у дане ове.“
После овога приближи нам се грчки цар, гневан и јарошћу обузет, научен од оних који ми зло мисле, и састасмо се у славном граду Нишу, и који много хођаше, па ма и неки мали део да узме од мене, и не доби, безумни, него злим срцем не могаде ни рата подићи, ни љубави учинити, молитвама Светога. И врати се, опет посрамљен, али не могаше изићи из отачаства мојег, јер затворих све стазе његове помоћу светога господина мојег. А краљ Андрија умоли ме да изиђе у своје царство. И ја, послушав молбе његове, оставих га. И отиде с миром, велико бешчашће и хулу понесав царству својему. А ми отидосмо свако својему дому, славећи Оца и Сина и светога Духа и светог овога преблаженог Симеона, брзог помоћника нашег, и сад, и увек, и у веке векова, амин!
Напомене
- Судећи по овим речима, Стефан је ову главу дописао накнадно, када је већ био завршио своје дело.
- Види о овоме одговарајуће напомене у Теодосијеву Животу св. Саве.
- Псалам (35, 4).
- Равно, Ћуприја.
- Багреница, црвени владалачки огртач.
- Тур и турица, врста говеда којих више нема.
- Срацинска (Сараценска) стока, вероватно камиле.