Поглавље 2
Рођење и крштење Стефана Немање
Зато ћу, у Господу светитељи, јерарси, јереји и чрнорисци, пријатељи и браћо1 моја, ја Стефан, недостојни и грешни и јадни бивши пред његовим одласком, који сам рођен па и однегован од њега, испричати рођење и живот и врлине овога светог господина својег. Иако ме тада није било нити памтим шта је било о рођењу његову, ипак сам слушао да је био велики метеж у овој страни српске земље, и Диоклитије и Далмације и Травуније, и да су родитељу његову браћа му завишћу одузели земљу, а он изиђе из буна̂ њихових у место рођења својега, по имену Диоклитија2.
И вољом божјом и пречисте њихове Матере роди и ово свето дете, које ће божјим промислом бити сакупилац пропалих земаља отачаства његова, пастир и учитељ па, штавише, и обновилац онога што је било пропало, у месту по имену Рибница3. А како су у земљи тој (и) латински јереји, то се по вољи божјој удостоји да у храму том прими (и) латинско крштење. А кад се вратио отац његов у столно место, опет се удостоји да прими друго крштење из руку светитеља и архијереја усред српске земље, у храму светих и свеславних и врховних апостола̂, Петра и Павла4, идући за владиком својим пастиром Христом, као што Свето писмо каже: Сисао си млеко из обеју дојки, тј. извршилац је „Старога“ и „Новог завета“. Док се тако васпитавао у благоверју и богочашћу родитеља својих, родитељи његови пажаху на дете, не знајући божје тајне ни пучине милосрђа која ће се догодити на њему да ће царовати над земаљскима и да ће се на небесима настањивати с анђелима.
Напомене
- Средњовековни владари су великаше себи равне називали браћом.
Судећи по овим речима, Стефан као да је ово своје дело читао пред сабором приликом неке свечаности. - Диоклитија, Дукља, ужа Црна Гора.
- Рибница, место у непосредној близини данашње Подгорице.
- Црква у Расу (Новом Пазару).