Поглавље 3
Стефан Немања добија од грчкога цара Манојла Дубочицу; зида манастир Свете Богородице у Топлици
А кад је одрастао до младићства, и примио чест отачаства својег, по имену Топлицу, Ибар и Расину и зване Реке1, увек противни ђаво не престајаше наносити напасти праведноме, и ожалошћаваше га браћом његовом, а не знађаше, безумни, да се за трпљење напасти троструки венац плеташе на глави праведнога. Јер на гнев због преваре не помишљаше, него, одвргав злобу ђаволу у нападању браће своје, стараше се како ће угодити Господу и творити пред њим угодна дела.
А кад чу богољубиви цар Манојло2 из Константинова града о изврсној чистоти и о смерности и кротости овога незлобног, приближив се нишавском крају желећи га видети, посла по њ да дође на виђење. И он, похитав, дође к њему. А кад га овај угледа, прими га с царском љубављу и пољуби га. И, задивив се, одликова га царским достојанством и различним даровима. И, одвојив му од своје земље, даде му звану Дубочицу говорећи: „Теби буди и потомству твојему по теби, ни с ким у заједници, ни са мном, ни са сродницима мојим по мени“.
И томе, браћо, нека се не почуди ум ваш што га цареви љубљаху царском љубављу и што му множаху почасти и дарове. И други га владаоци марљиво слушаху, јер га вишњи Господ Исус Христос љубљаше. О драги, нека је знано свакоме створу да онима који љубе Бога свим срцем све полази за руком. Јер, иако овога Светога љубљаше цар, и он гледаше царске љубави, срце се његово распаљиваше божанственим огњем како ће угодити Господу и градити храмове угодника светих.
Дошав, нимало не задоцнев, поче журно зидати у отачаству својем, у Топлици, храм Пресвете Богородице, на ушћу реке по имену Косаонице. И украсив га свима правима црквеним, установи у њему сабор чрнаца̂, са часним богољубивим подружјем3 својим, по имену Аном. И предаде јој храм Пресвете да се стара о њему по сваком делу и о чрнцима које установи у том манастиру светом. А она слушаше са сваком послушношћу и добродушношћу, чувајући храм Пресвете Богородице, предани јој овим њеном светим господином. Јер о овој рече Мудри4: Часна жена у дому мужа својега више вреди од бисера и драгог камења5. Земаљски мисле о бисеру и камењу. Трошни су камен и бисери, а пророк мисли на онога који је пун добрих дела, као бисера и драгога камења. На то се и она угледа, творећи угодна дела пред Господом у дому мужа својега.
Напомене
- Реке, данашња Пуста река у Топлици.
- Византијски цар Манојло Први Комнен (1143—1180).
- Подуржје, супруга.
- Соломон.
- Приче Соломонове (31, 10).