Поглавље 4
Браћа хватају Немању и бацају га окована у пећину. Његова молитва св. Ђорђу и ослобођење. Зидање манастира Св. Николе у Топлици и Св. Ђорђа
И опет овај наш господин свети, не могући зауставити срца свога, распаљен Христовом љубављу, поче зидати храм Светога архијереја и чудотворца оца Николе, близу Свете Богородице, оне на ушћу реке Бањске. И, док је ишао бос, ради речи Господа нашега Исуса Христа коју рече: Сваки који се узноси, понизиће се, а који се понижава узнеће се1, и док је зидао храм светог чудотворца и брзога у бедама помоћника Николаја, опет браћа његова, подстицањем ђавољим и злом ревношћу и љутим гневом обузета, дођоше да ожалосте Светога, говорећи: „Шта радиш то, не договорив се о том с нама, што ти не личи да радиш?“ А он, погледав на њих и с осмехом око усана, говораше: „Браћо моја драга, иако смо једнородни, нека не буде на гнев ово дело моје, које почех у Господу и доврших га. Ја га сврших па, ако је добро, нека је мени, а ако је зло, нека опет буде мени. Него просите у Господа Бога мојега многе дарове и милостиње велике и некварежне, да (их) свако од вас прими.“
И сврши храм Светоме, и установи у њем правила о чрнцима, како да славе Господа Бога непрестано. И живљаше, захваљујући Богу и Пресветој, светоме архијереју и чудотворцу Николају, док не стиже ревност ђавоља, и већ ригаше змија своју злобу. Јер се договорише с најстаријим од браће његове, који је тада владао овом српском земљом и, дозвавши овога целомудреног2 и светог мужа, ухватише га, и оковаше му руке и ноге, и вргоше га у пећину камениту, као што некада браћа вргоше у јаму прекрасног Јосифа, не разумевајући, безумни, промисла владичина који ће бити: да ће неповређени од беда бити они који верују у њ; и тако, ради правде и чистоте, изведе Јосифа из тамнице, и постави га за господина дома фараонова и за кнеза свега имања његова3.
И овога опет, због кротости и правде, и дивне смерности, и због свих добрих обичаја, Владика премилостиви руком својом крепком и мишицом високом4 изведе из камените пећине, и изведе га на престо отачаства његова, и подиже га за господара великога свему свету. Као што рече Јосифу да научи кнезове његове као и себе, и да старце његове умудри5, тако и овај пресјајни и крепки свети муж однегова чеда своја у благоверју и чистоти, и сабра пропалу земљу своју, ограђујући је крстом Христовим, и кнезове своје научи разумно, и старце умудри, шаљући захвалност и хвалу своју Владики свих и Творцу.
Тако седећи у пећини, с тугом у уму свом, са срцем подвижним6 мољаше се светоме и великом мученику Христову и страстотрпцу7, и војнику непобедном Ђорђу, овако говорећи: „О страстотрпче, свети мучениче Христов Ђорђе, који си Христа ради претрпео страдања, муке и ране различне без броја, иако у великој беди и на точк, растрзан, ипак призиваше Владику светога Господа Исуса Христа да дође на избављење, и на исцељење, и на утеху твоју. Јер ти, који си своје клање гледао, као јагње Христово, говораше незлобно: Прими, Господе, прошење моје, и који буду у беди и невољи, или у тамници, или на мору, па призову именом мојим твоје човекољубље, ради неиспитанога милосрђа твојега милостив им буди, Господе! И услиша Владика молитву твоју и прошење твоје испуни према достојним трудима твојим. Јер, уистину, достојан ти би, страстотрпче Христов, угодив Владици својему Христу. А ја се грешан и недостојан јављам Господу. Јер с каквим очима ја, омрачени, смем погледати на небеску висину, или с каквим ћу уснама призвати Оца страшног и тебе, Свети? Него, умилосрдивши се, страстотрпче Христов, на мене, невољна и бедна, похитај Владици својему, Исусу Христу, који је обећао испуњавати ти прошења, да ме избавиш сада из муке ове и од уза̂ које ме стежу, именом твојим светим, да ти послужим, Свети, за све дане живота мојега, до последњега даха мојега, на који начин буде угодно висини страдања својега, милошћу и милосрђем онога који те је прославио и венчао у свем свету, Христа, на све векове, амин!“
Чу страстотрпац Христов молбу овога светог мужа, господина ми, и испуни све што је просио у њега, па овај свети господин мој поче хитно, нимало не задоцнев, зидати храм светога и преславног и великог мученика Христова, Ђорђа8, с ревношћу и љубављу, и сврши га, призивајући брзога свог помоћника и, украсив га сваком лепотом и свима изврсним потребама црквеним, установи правило о чрнцима, како ће непрестано славити светога и у невољама заштитника, страстотрпца Ђорђа.
Напомене
- Јеванђеље по Матеју (23, 12).
- Целомудрен, чист, невин.
- Псалам (105, 21).
- Псалам (136, 12).
- Псалам (105, 22).
- Подвижан, трудољубив, упоран у подвизању.
- Страстотрпац, страдалник.
- Немања је гајио нарочити култ према св. Ђорђу, заштитнику ратника.