Живот Стефана Немање

Поглавље 6

Стефан Немања прогони богумилски јерес

Дође један од правоверних војника̂ његових па, пав на колена, с узбуђењем и унижењем многим говораше му: „Ја сам међу најхуђим слугама твојим најмањи и, видев усрдност твоју према владици твоме Господу Исусу Христу, и пречистој владичици Богородици, и светим угодницима њиховим, заштитницима твојим, који крепким дланом подржавају твоју власт неповређену, усудих се јавити твојој моћи да се мрска ти и проклета јерес већ укорењује у држави твојој.“

А овај пречасни свети мој господин, нимало не задоцнев, одмах призва свога архијереја, по имену Јефтимија, и чрнце с игуманима својим, и часне јереје, и велмуже своје, од малога до великога, па говораше светитељу¹, и чрнцима, и свима сабранима: „Дођите и видите, оци и браћо, ако сам и најхуђи међу браћом својом, али Господ Бог и пречиста владичица Богородица, мати његова, не гледа на лице човечје, него удостоји мене најгрђега, који верујем у јединобитну нераздељиву Тројицу, да чувам ово предано ми стадо, које видите сада, да се не посеје кукољ лукавога и одвратнога ђавола. И никако нисам мислио да је он у области мојој, а већ сад чујем да се лукави брзо укоренио и да хулу наноси на светога Духа и да дели недељиво божанство, што говораше безумни Арије², пресецајући недељиво божанство. Кад су проговорили богоносни оци: Ко ти, Спасе, ризе раздра? рече: Арије, безумник, који Тројицу пресече³. Тако и ови безумни иду за учењем његовим, и не знајући, бедници, да ће, пошто су тако веровали, сићи с њим, проклетим, на дно скровишта адових.“

И, док је говорио овај Свети, и док је била велика препирка, дође кћи једнога од велможа̂ његових правоверних, удата за мужа од тих кривоверних, која је била у њих и сазнала нечисте одвратности њихове, али се нимало не косну вере њихове и, павши к ногама Светога, исповедаше јасно, говорећи му: „Господине, господине мој, ево видим како твоја држава испитује о овој мрској и одвратној вери; уистину, господине мој, бих испрошена по брачном закону, у оца мојега, слуге твога, који је мислио да је једноверство у твојој држави. И бих у тих законопреступника̂, и видех, господине, да заиста служе отпаднику од славе божје, самоме сотони. И не могући трпети смрада глухих кумира̂ и мрске јереси, истргавши се из руке њихове и пребегавши, вапијем држави твојој: порази крстом оне који се боре с нама, да науче нечастиви непријатељи како је моћна вера твоја, господине.“

А Свети, изведав ову пред сабор свој, сабран противу те лукаве јереси, изобличи кривоверје њихово, и саветова се са светитељем Јефтимијем и са часним чрнцима, и са велможама својим, и, нимало не задоцнев, посла на њих војску, наоружану од славних својих, говорећи: „Ревнујући поревновах за Господом Богом сведржиоцем.“⁴ Као некада пророк Илија⁵, који је устао на бестидне јереје, и он изобличи безбоштво њихово, и једне попали, друге разним казнама казни, треће прогна из државе своје а домове њихове и све имање, сакупив, разда прокаженим и убогим. Учитељу и начелнику њихову језик уреза у грлу његову, што не исповеда Христа, сина Божјег, а књиге његове нечастиве спали, и изагна га, запретив да исповедају и помињу по свим странама проклето име. И на све стране искорени ту проклету веру, да се и не помиње никако у држави његовој, него да се слави једнобитна и нераздељива и животворна Тројица: Отац и Син и свети Дух, свагда и сад и увек на веке векова. Амин.

Напомене

1. Светитељ, епископ.
2. Арије, александријски свештеник (средина 4. века), оснивач познате аријевске јереси.
3. Арије није признавао тројство Оца, Сина и св. Духа.
4. Прва књига Царства (19, 10).
5. Пророк Илија је за време цара Агава наредио да се побију идолопоклонички свештеници.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21