Поглавље 8
Покајна и заветна молитва Немањина. Подизање манастира Студенице. Подизање и потпомагање других цркава
А кад је све ово било свршено божјом помоћу, овај мој свети господин, увек имајући у срцу свом неисказани страх божји, поплашив се приче, говораше:
Да се како на мени не испуни реч из приче Владике мојега коју рече: Некоме богату човеку прероди њива, и помишљаше у себи, говорећи: разорићу житницу и већу ћу сазидати, и сабраћу жита и сва добра моја, и рећи ћу души мојој: душо, имаш много добра за све године, пиј и једи, и весели се1, и остало? И, почекавши, у невреме постићи ће ме она реч на крају коју рече: Безумниче, ове ћу ноћи извадити душу из тебе, и ово што спреми коме ће бити?2
О, тада, тада, браћо, ко ће отрпети или схватити оно грдно и страшно судиште његово, или гнев неодољиви који ће бити на нама грешним? Или ко ће тада призвати страшнога и грдног судију на помоћ себи, не учинив милости и преступив заповед Творца својега, као ја грешни? Али, Господе, Господе, поштеди и помилуј слугу својега, јер су, ја знам, безакоња моја, уистину, велика и пред тобом су увек неутајена, Господе. Зато износим као почетак у срцу мојем: да трепти и да се боји имена твојега светог. По апостолу Павлу говорим: Ви који имате жене да сте као они који немају, чувајући се у чистоти и у заповедима Господњим3. Зато и ја, грешни, дајем ти пречисту и неоскврњену Матер твоју као јамицу мојега тврдог заступања и чуварку, ради имена твојега светог, да се због тебе одвајам од спреге са женом својом, и стављам тебе, Владико мој, Исусе Христе, за вођа и храниоца старости моје и наставника на путу, којим идући и славећи име твоје, нећу се спотаћи. Назидаћу и храм пречисте и пренепорочне Матере твоје добротворке, и ту ћу ти испунити завете моје, које изрекоше уста моја.
И поче зидати храм Пречисте у Ибру, на реци по имену Студеници. И док је све ово радио, увек и непрестано слаше молбе Господу и Богу и Спасу нашему Исусу Христу и пречистој Матери његовој и, штавише, угодницима његовим светим слаше дарове, почев од велике цркве господње у Јерусалиму и Светога Јована Претече, и у Риму цркви светих и свеславних врховних апостола̂ Петра и Павла и Светога Теодосија у пустињи, и светога архијереја и светитеља Николаја и чудотворца у Великом Бар4 и преславне и увек деве Богородице у Евергетиди у Константинову граду, и светога архистратига Михаила у граду званом Скопљу, којему и храм подиже у месту том5, и светога великог мученика Христова Димитрија у граду солунском, и светога и великог мученика Пантелејмона у граду Нишу, и којему и храм сазида ту6.
Вапијаше непрестано, дан и ноћ, овако говорећи: „Свети Христови представници и арханђели, пророци и апостоли и мученици и јерарси и предостојни оци и пустињаци и чрнорисци и пречасне деве, молитве своје излијте пред владиком свих, Господом нашим Исусом Христом, да ме не осуди на дан Страшнога суда и грозног испитивања, онога дана и часа, него да ми буде милостив, тих и утешан, због молитава пречисте своје Матере и ваших, свети, и да ми да̂ да, пребродив животну буру, уђем у тихо и истинито и неузбуркано пристаниште и да видим светлост моју незаходну и Господа и Спаса и Бога мојега, цара Исуса Христа, који је у светињи хвала Израиљева. Јер пророк рече: На те се надаше оци наши, и не постидеше се, на те се надаше и спасли су се7. Зато, Господе, и мене бедна, који се надам на милост твоју, не остави; који је сагрешио, не одбаци; и милуј, Спасе, твар своју да, одбацив красоте овога света, иде за тобом, хвалећи и славећи свето и безлобно име твоје, Оца и Сина и светога Духа, и сад и увек, и на веке векова.“
Ове молитве чинећи из дубине срца, веселом душом труђаше се о храму Пресвете, старајући се о њој да се скоро сврши. А кад гледаше подизање храма Пресвете, овај мој господин свети, верујте ми, о господо и браћо, да сам видео како се његов ум диже у висину као неки небопарни орао, који је држан на земљи везан узама железним, па се истргао и у висину узлетео да дође до онога бесмртнога и светога источника и да види хлад божанственога града вишњега Јерусалима чији, уистину, постаде прави грађанин.
Напомене
- Јеванђеље по Луци (12, 16—19).
- Јеванђеље по Луци (12, 20).
- Прва посланица Коринћанима (7, 29).
- Велики Бар, Бари у јужној Италији.
- Немања је само обновио тај манастир. Данас он не постоји.
- У Нишу и данас постоји манастир св. Пантелејмона.
- Псалам (22, 4—5).