Део 1, Поглавље 8
И баш у тај час стигоше Филипу гласници из Македоније, донеше му красне дарове од царице Олимпијаде и јавише му о рођењу детета. Филип се пожури и у Македонију стиже пун радости због детињег рођења. Кад стиже у град Филипуст, срете га дете; цар му се много обрадова, весело и раздрагано га узе, и љубећи га рече: „Драги прекрасни Јосифе1, други храбри Ацилешу2 бог ми те је данас даровао, а сваки дар од бога савршен је; ако би ми се десило да овај час и умрем, не бих сматрао да сам умро: јер ко чедо роди, не умире!“ Па позва великога Аристотела, мужа искусна и украшена сваком филозофском премудрошћу, и речју и делом, и рече му: „Узми ово дете, које ми је бог даровао, и научи га омирским словима и другим књигама, и својој премудрости.“
Александар се учио овим књигама: Олијаду3 и Ок’су за годину научи, и Орган4 велики за годину научи, због чега су му његови вршњаци завидели: јер завист и мржња прате свакога доброга и изузетнога. Рекоше му једном његови вршњаци: „Кад би још, о Александре, отишао чаробнику Нехтенаву, он би те научио хожденију небескога круга, и месечевим часовима и преступу стихија.“ Чувши то, Александар рече својој мајци: „Ако хоћеш да се чему још научим, дај ме египатском мудрацу Нехтенаву, јер сам чуо да познаје хожденије небесних звезда.“ Она брзо посла по Нехтенава па му предаде Александра рекавши: „Научи га, Нехтенаве, својој вештини“, и насамо му рече: „Подај, Нехтенаве, од својега својему. Свако је богатство славно кад се убогим даје; тако је и мудрост славна ако се преда потребитима.“ Кад је то чуо отац његов, Филип, рече: „Заиста је ово дете дар промисла небесног, пошто жели да небесне ствари научи.“ А Нехтенав га научи целој египатској и Вергилијској мудрoсти.
Напомене
- Прекрасни Јосиф, старозаветна личност из Библије (син Јакова и Рахеле), кога су браћа из зависти продала као роба, а он је касније постао доглавник египатског фараона.
- Ацилеш, Ахил, главни јунак Хомерове Илијаде.
- Олијада, Хомерова Илијада.
- Орган, Аристотелов спис „Орган“, тј. „Оруђе“, или „Логика“, јер је Аристотел сматрао логику као оруђе за филозофске студије.