Део 1, Поглавље 12
И дошавши Александар заказа борбу са двојицом неглиторских витеза, Лаомедушем и Калистенушем1; он је био са својим војводом Птоломејом. А завртеше се обоја кола и сретоше се четири витеза: сударивши се, Александар уби Калистенуша, Птоломеј обори Лаомедуша. А становници тога града гледајући Александра дивљаху се лепоти његовој; колико је био леп, још двапут беше лепши у оружју. Неки филозоф именом Ураније, који је такође ту стајао, рече: „Мудрост и храброст не зависе само од броја година, већ од чврстог и доброг срца.“ Па онда упита: „Ко је тај Александар и откуда је?“ Рече му се сам Александар да је македонског цара син. А филозоф рече: „Слушао сам учитеље да говоре да ће из Македоније, из Филипова града, поћи цар и поразити све западне кнезове и победити све источне цареве. Ако си ти тај, Александре, милостив буди према нашем граду.“ Насмејавши се на то, рече Александар: „Неће се то чинити, о филозофе, по мојој вољи већ по вољи промисла божја.“
Напомене
- Калистенуш је историјско лице. Био је Александров доглавник, али је год. 328. погубљен због тога што се подсмевао Александровој претераној охолости.