Део 1, Поглавље 16
Пошто се то тако десило, пелагонски цар Анасархос, чувши за куманску најезду на Македонију, учини овакво лукавство: некад је њега, кад је путовао кроз Македонију, Филип угостио и са чашћу испратио. Али је Анасархос био у срце устрељен лепотом Филипове жене, па је стално љубав према њој осећао, а она то није знала. Још премудри Соломон је рекао: „Сине, не буди прелаштен лепотом туђе жене, да не би и своју прелаштену видео.“ Анасархос скупи војске дванаест хиљада говорећи да иде Филипу у помоћ. Кад је дошао до града Филипуста, говораше: „Идем цару Филипу у помоћ“, и кријаше своје лукавство да жели да отме Олимпијаду. Кад га је видео да долази и зашто долази, Филип се много обрадова, па како је већ чуо да је Александар победио Кумане, пође му са Олимпијадом у сретање. А Анасархос, видећи изван града Олимпијаду, оте је и поче бежати. Са малим бројем својих људи Филип пође за њим у потеру. Чим Александар приспе, сустиже Анасархосову војску, затече Филипа болесна, рањена у главу и десну ногу. Одмах после тога, отевши своју матер Олимпијаду, сустиже са осам хиљада војника Анасархову војску код места званог Змикси, потуче је, а Анасархоса жива доведе Филипу, који се већ мучио да пређе из једног у други живот. „Устани“, рече, „Филипе, стани врагу своме ногом под грло и освети му се својом руком.“ Једва уставши, узе Филип мач и својим рукама закла Анасархоса рекавши: „Жалост дома мога умори ме; иди и ти, душо, с нечастивима у ад.“ Па то рекавши, благослови Александра: „Сине мој Александре, руке свију су на теби, и твоје над свима!“ И то рекавши, умре Филип, македонски цар. Положише га на златни одар и с великим плачем га однеше у град, и с царском чашћу сахранише: тело, од земље узето, земљи вратише.