Александрида (роман о Александру Великом)

Део 1, Поглавље 17

Александар се назва самодршцем па посла писма свима градовима и својим областима и страним државама да се скупе у град Филипуст. Па кад се скупише Македонци и Пелагоњани и Јелагини и Кумани, велики и мали, он им рече: „Другови моји и браћо моја, љубими моји, а над свима Македоњани! Ваш цар, а мој отац Филип умре, а за живота свога управљао је свима по достојанству, како сад велите да ја треба да управљам?“ Тад устаде мудрац човек, Филон1, и рече: „О краљу Александре, сваки узраст човечји добар је у ономе што уме; старост је часна и поштена, али није дуголетна!“ Селевкуш2,који је такође ту стајао, рече: „Краљу Александре, премудри Соломон у својим књигама пише: ‘Царство се састоји од множества људи; цар који се не да саветовати, сам себи је супарник; а ако се саветује с другим, својој земљи ће добро чинити.’“ И Антиох3 рече Александру: „Старим људима је потребан одмор, а млади цареви треба да ратују, да се у младости потруде да за старост покој обезбеде.“ Антиноген рече: „Потребно је устремити се одмах на околне цареве који нам прете, па забавивши тако њих, своје од сличне забаве избавити.“ Саслушавши ова четири савета, војвода Птоломеј4 рече: „Потребно нам је одмах војску нашу наоружати светлим оружјем, твој грб на штитове им насликати да знају за ког цара војују, да нам суседи не кажу да смо и ми с царем Филипом умрли.“ То се цару Александру допаде, па посла по све коваче и штитодеље по целом царству да се скупе у Филипуст. Почеше одмах ковати шлемове и на штитове метати његов грб, лавовску главу; на шлемове василискове рогове с аспидовим крљуштима. Сваког дана су ковачи наоружавали тупим оружјем по четири стотине витезова; свима витезовима оклопи се прављаху на лавовској кожи, а коњска ћебад од крокодилске коже. Тако се Александар припремаше за борбу.

Напомене

  1. Филон, грчки филозоф јеврејскога порекла, али он није могао бити сувременик Александров, пошто је живео крајем 1. века пре н. е. Филон, о којем се у овом роману говори, био је један од најистакнутијих Александрових војсковођа.
  2. Селевкије, био је заиста Александров војсковођа, а после Александрове смрти био је и сам владар у Сирији, и основао владалачку династију Селеукида.
  3. Антиох, Александров војсковођа, после смрти Александрове владао као Антиох Први (281—260) у Сирији.
  4. Птоломеј Први, великаш А. В. а после његове смрти египатски краљ (323—283) и оснивалац истоимене династије.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91