Део 1, Поглавље 20
Примивши писмо Александар га прочита и заклима главом: „О неизрециве твоје охолости и високоумља, Дарије; уподобљаваш се Богу, а не знаш да ли и човек можеш бити! До неба се дижеш, а у ад ћеш пасти!“ Па узевши мака, поче га жвакати, па заповеди да се ковчези разлупају, и овакво писмо посла Дарију: „Цар Александар цару Дарију. Свака част се повраћа ономе који је и како чини. Ти ми личиш на безумно дете, шаљући ми ово чиме се деца играју, и тако ме сликајући као самодршца земље! Да знаш да ћу, као круг обруча овог, круг целе земље узети, и да ћеш се преда мном вртети као звечка ова; као што сажваках сав твој мак, тако ћу сатрти победнички све твоје снаге. Примам твоје ковчеге место дарова. Задовољи се источним земљама попујући над теби сличним Персијанцима, страшљивим и нејуначким, а запада се окани, да у њему сам не пропаднеш: буди задовољан оним што имаш.“ Па даровавши, отпусти Клитоуша, давши му ведрицу паприке. „Место твоје маковске војске шаљем ти ведрицу паприке; кад њу почнеш жвакати, сазнаћеш храброст моје војске.“