Део 1, Поглавље 25
И потом се Александар врати у Македонију са Македоњанима и свим западним царевима које беше покорио. Врати се са свом својом силом као победоносац, после шеснаест година откако је отишао из Македоније. Царица Олимпијада, мајка његова, са премудрим учитељем његовим Аристотелом, са свима македонским људима, женом и децом, сретоше га на реци Скаменмендруши са почасним даровима, па сви заједно одатле дођоше у град Филипуст1. Александар заповеди свим Македонцима да се у својим домовима три месеца одморе, да потхране коње своје и оружје прегледају и поправе, јер се спремаше да се устреми на исток. После три месеца остави мајку своју и свог учитеља Аристотела у Македонији, а он узе са собом сто хиљада наоружаних војника, све самих Македоњана, једнаких по оружју и знацима; на свима штитовима су биле једнаке лавове главе, на свима фарижима једнаке кјепазме (коже) крокодилове, па им нареди да своје шаторе разапну око царева шатора, забрањујући свима другима да се са том војском мешају. Па у македонску војску уведе и две хиљаде благообразних жена, нареди да се и њима набаве кола и шатори, па постави над женама једног заповедника, чија је дужност била да над женама управља; кад би коме затребала жена, одлазио је њиховом старешини и, давши златицу, узимао једну жену, па јој онолико златица плаћао колико ју је ноћи држао код себе. И све војске које војеваху са Александром беху уређене по истом правилу и уставу; сто хиљада Македонаца било је са својим коњима: чим би Александар сео на коња, свих сто хиљада би се у тренутку обрело на својим коњима; кад би Александар седао за обед, сви би са њим једновремено седали: јер нико међу њима није био гори и нижи, већ су сви били међусобно једнаки, на једнаким коњима, у једнаком оделу, са једнаким оружјем. Свима је војвода био Птоломеј, човек љубазан и правичан, сваком врлином украшен, љубимац царев и цару врло одан. Кад би ко од Македоњана у боју погинуо, из других војски цар је одабирао најбоље и стављао на место изгинулих, тако да број од сто хиљада никако није смањивао.
(Прича о истоку). И тако Александар иђаше на исток; сви који му драговољно приђоше, добише од њега и част и милост; а онима који му се одупреше, градове разбијаше а њих предаваше оштрици мача.
Напомене
- Види напомену под 1 у гл. 3.