Део 1, Поглавље 26
И због тога страх и трепет обузе све азијске државе, и палестинске цареве, и јеврејско господарство, и цео Египат. Јер су сви они Дарију служили, па многи од њих потекоше Дарију и известише га о најезди македонској. Тад Дарије, персијски цар, посла гласника Александру са овим писмом: „Дарије, цар над царевима, велик и силан гордошћу и земаљском славом, парњак богу небескоме, што сија заједно са сунцем целоме свету, од истока до запада. Допрла ми је до ушију вест, Филипов сине, како си сву Јеладу прошао, па, до Рима дошавши, да си све западне цареве и државе освојио и до Океана реке дошао; али да ни с тим ниси био задовољан, већ си поколебао и јужне варварске и етиопске и све западне државе које су подложне моме царству, и да си од њих хтео многа блага; па и тим се ниси задовољио већ си и на Африку, моју сопствену земљу, наишао са теби сличним гусарима Македоњанима, предајући забораву подложност своју нама, у којој сте и ви са свима другим царевима били. Нека ти је доста да владаш у свом отечеству и да држиш још само Јеладу а остављам ти исти данак да плаћаш колики сте и раније плаћали. Чиним ти ту милост и поред безмерне твоје лудости и дрскости, које си заједно с твојим Грцима починио. Ако се овоме не покориш, дићи ћу сву силу персијску па те неће моћи од мојих очију сакрити ни цела васељена, и мачем ћу те мојим казнити.“