Део 1, Поглавље 27
Кад Александар доби и прочита писмо, поцепа га и гневан нареди да се посланици обесе, па да им се главе одсеку. Али притрчаше Македоњани па му рекоше: „Не доликује цару, Александре, да убија поклисаре.“ Али им он рече: „Нису цару послани, већ разбојнику и гусару“, па се окрете посланицима: „Не замерајте мени, већ цару вашем; ја њега зовем царем, а он мене разбојником, и он вам је, шаљући вас разбојнику, одсекао главе. Цар никад не убија поклисаре, али сте ви, долазећи разбојнику, осуђени да изгинете; ипак вам ја, не као разбојник, већ као цар, поклањам живот.“ А они Александру рекоше: „Ако нас, о царе, убијеш, тиме ћеш се сам разбојником назвати, Дарију ћеш малу штету причинити, законе ћеш царске нашом смрћу погазити; већ се смилуј на нас, јер ми смо доста јаки у Персији, па ћемо име твоје прославити.“ Допадоше се те речи Александру, па их отпусти са овим писмом Дарију: „Александар, цар, персијскоме цару Дарију. Прочитах твоје писмо и (не) благодарим ти, јер у њему не нађосмо оно што доликује цару. Ти нам претиш што смо западна царства заузели и разорили. Нека је знано твоме царству да се сваки човек труди од малога веће нешто постићи. Па тако и ми, заузевши Запад, пођосмо на Исток. Претиш нам да нас цела васељена не може сакрити од очију твојих! Нека ти је знано да је цела васељена пуна мога имена и имена Македоњана, које ти гусарима називаш. Ти велиш да ћеш нас гонити, а ми сами твоме царству долазимо. А што велиш да смо нејаки и млади, од камена адаманта2 тврђи ћемо ти бити, и од папрених зрна љући, па ћемо се нарећи господарима свега што је твоје. Ми се уздамо у вишњи промисао, са којим ти себе изједначујеш. Не уздај се у Персијанце да против нас изиђеш: они су лепи и украшени као жене, али су Македонци неукротими лавови: својевољно живот смрћу купују.“ Прочитавши писмо, разјари се Дарије па запита поклисаре: „Каквог је стаса Александар, какве је памети, колико му је година, колико војске има?“ Они му одговорише: „Година има тридесет, а ума је многолетног; красан је, врло храбар и прав суд има, премудрост његову из писма видиш, о царе; војске око њега видесмо петсто хиљада.“ Премудри Соломон је написао у својим књигама: „Осмех око уста, и поглед очију и ход ти показују шта је у човеку.“ Размисливши за часак, Дарије рече: „Заиста су то обележја великих царева, али не мислим да је то баш истина.“ Посла одмах наредбе по свој земљи да се пописује војска и да се сва скупи на Сенар-поље, где су некад народи подигли велику кулу из страха да не наиђе нови потоп. И ту се на разне језике народи изделише и баш ту Дарије нареди да се војске скупе, а у Египат и у Јерусалим посла писма: „Не предајите се Александру, лопову и гусару, јер ћу вас ја са великом силом ослободити.“
Напомене
- Адаманта, дијаманта