Александрида (роман о Александру Великом)

Део 1, Поглавље 1

Кад је великој божјој премудрости сазидан храм и утврђен са седам стубова, у петхиљадитој години овога света1; кад је у великоме Риму царовао цар Таркиније2, кад су израиљском народу и јеврејској држави били на челу архијереј Јуда и пророк Јеремија3, кад је источним државама господарио син Кирусов Дарије4, Индију држао велики цар Пор5, великим Египтом владао мађионик и цар Нехтенав6, тада је фридијским странама македонском земљом и јелинским острвима владао, над Грцима и Јелинима, Филип7. Њему се тада роди син и надену му име Александар, што на грчком језику значи „изабраник“. И заиста се још у младости показиваше да је изабраник, јер је био снажан, врло леп и благообразан. Али му све то не беше дошло од телесног рођења његовог ни од човечја састава, већ од великог божјег промисла. Уз то је имао и прав суд у говору, веру непоколебиму, дарежљиву руку; земаљска блага је сматрао трулежним и пролазним; безмерно стрпљив према онима који греше. Са ове четири врлине поста самодршцем над сва четири краја света; тим врлинама сваки цар треба да одржава царство своје; па обдарен тим врлинама, и Александар се доможе царовања над толико градова и држава колико је немогућно у овој књизи исписати, нити у памет човеку невојнику ући. А сад ћемо, пошто смо побројали Александрове душевне и телесне врлине, почети причу о његовом рођењу и храбрости.

Кажу људи да је он син цара Филипа; лажу: он је син египатског цара Нехтенава, великога мађионичара, и Филипове царице Олимпијаде. Нехтенав је био велики мађионичар, египатски цар, знањем звездочатац, врло лукав; у ратовима и борбама није се војском ни оружјем бранио, већ му је помагала његова мађијска вештина: њом се он одупирао свима градовима и царевима.

Напомене

  1. Мисли се свакако на јерусалимски храм. Цар Соломон је, међутим, подигао тај храм још у 4. веку пре н. е.
  2. Таркиније, римски император Тарквиније Секстус није био у ствари сувременик Александров, пошто је погинуо 496. г. пре н. е.
  3. Старозаветне личности Јуда и пророк Јеремија нису такође могли бити сувременици Александрови. Пророк Јеремија је живео од 650 — 590. г. пре н. е.
  4. Дарије, Дарије Трећи Кодоман, персијски цар (336 — 330), био је потучен од Александра код Иса, 333. г., и код Гаугамеле, 33 г., и изгубивши државу, пребегао је у Медеју, где га је годину дана касније убио његов сатрап. Дарије није могао бити син цара Кира, оснивача персијског царства, пошто је овај живео почетком 6. века пре н. е.
  5. Пор, индијски владар у Пенџабу, био је побеђен и заробљен од стране Александра Великог (327). Александар му је поштедео живот и задржао га на престолу као свога васала, али је он касније био убијен.
  6. Нехтенав, тобожњи египатски владар и син бога Амона, у ствари је легендарна личност.
  7. Филип, македонски краљ, рођен 382. пре н. е., ступио на престо 359. Пошто је ојачао македонску државу, спремао се да зарати противу Персије, али га је године 336. убио млади македонски великаш Паузаније.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91