Део 2, Поглавље 1
Узевши војску оде Александар у Јудејску земљу, на јеврејско царство (господство) у Јерусалим. У то време владаше јеврејским сабором у Јерусалиму пророк бога Саваота, именом Јеремија1, а други јереј те године био је Јуда. Њима Александар посла поклисара са оваквим писмом: „Александар, цар над царевима, син цара Филипа и царице Олимпијаде, данашњим начелницима јеврејске владе. Нека вам је знано да ме бог учини царем, вишим од свих царева у моме роду, да завладах целим западом и Римом пре него што вама дођох. Ако вам је угодно, мени се поклонити, па сами, по законима отаца својих без невоља живети и своју баштину држати, пошљите ми гласнике, а са њима и данак и војску.“ Јеврејски сабор саслуша ту поруку са великом бригом, па послаше Александру гласника са овим писмом: „Јеврејски сабор великога бога Саваота, народ који живи у Јерусалиму, радује се цару Александру. Са радошћу примамо све што си нам писао. Нека је знано царству твојему да се, откако смо прешли Црвено море2, не подложисмо ниједном цару, већ да је над нама владала висока десница и мишица непоколебивог бога Саваота. Али се у последње време бог разгневи на нас и предаде нас у руке цару Навуходоносору; многе године проведосмо у ропству, а кад се вратисмо у нашу земљу, постасмо подложни персијској десници којој је подложно и много других народа. Па ако се теби данас предамо, а Дарије сутра дође, сва ће наша красна земља бити порушена. И тако, ако победиш Дарија и оштрицу персијског мача затупиш, с миром у Јерусалим доћи ћеш и царем целе васељене назваћеш се; али ако Дарија не победиш, у Јерусалим не можеш ући.“ И с тим писмом послаше једног Јеврејина. Прочитавши писмо, Александар им написа ово: „Александар, цар над царевима, пишем свима који су у Јерусалиму. Прочитах оно што ми написасте. Не доликује вама, људима Бога жива, да будете подложни човеку идолопоклонику, већ, не каснећи, принесите ми данак, јер ја, док се не поклоним богу великоме у Јерусалиму, нећу кретати на Дарија. И нека вам је знано да желим да вас избавим од напасничке Даријеве деснице.“ Па отправив поклисаре, и сам крете Јерусалиму. Пророк Јеремија, чувши за његов долазак, скупи сабор и рече: ‘Јерусалимљани, добро ће бити да пустимо Александра у град. Јер ове ноћи видех пророка Данила који рече: „К вама иде онај о коме сам ја пророковао. Он ће вам накнадити све оно што сте од Персијанаца пострадали.’“ То је свима драго било. А Александар те ноћи виде један сан: јави му се пророк Јеремија у одежди Арона, па му рече: „Александре, иди у Јерусалим, па, поклонивши се великоме богу Саваоту, пођи на Дарија, па ћеш се, победивши њега, назвати господарем Персијанаца.“ Уставши ујутру, Александар исприча својим доглавницима сан, па продужи пут ка Јерусалиму. Кад Јеремија чу да се Александар приближио граду, нареди свима дишућима да на сусрет цару изиђу: сам се обуче у архијерејско одело, па са хиљаду других јереја, сви у архијерејском оделу, сретоше Александра са свећама и кадионицама и опколише га. А Александар, видећи архијереја, рече својим доглавницима: „Ове ноћи сам видео овога човека кога сад гледам у овом оделу“, па сјахавши с коња, поклони му се до земље и целива руку његову. А пророк га покади и благослови, па га, узевши га за руку, уведе у Јерусалим, уведе га у цркву господњу коју сазда Соломон цар, да се поклони свјатаја свјатим. Александар питаше пророка: „Реци ми, кога бога верујете?“ Пророк му рече: „Верујемо у јединог бога, који створи небо и земљу, и све видимо и невидимо, што око не види и уво не чује и до срца људског не допире.“ Задививши се Александар рече: „Заиста сте ви слуге великога бога, па и ја у њ верујем и исповедам га; јер се дела његова јавно виде, па му зато дарујем данак који би од вас узео, као што сам узимао од других народа; ваш бог нека буде и мој бог, и нека је са мном мир његов!“ А пророк, узевши много злато, принесе га са људима целога града Александру. Али овај не хте ништа примити, већ рече: „Све дарове овога града дарујем богу Саваоту.“ И рекав то, изиђе из Јерусалима и пође у Египат; пола дана га је пратио пророк Јеремија, и испричао му сва пророчанства пророка Данила, која је давно пророковао о Александру: „Призови помоћ бога Саваота, па ћеш победити силу персијску, па ћеш, вративши се, заузети Египат и убити великог цара Пора, али ћеш запасти у велику болест и у две напасти, од којих ће те спасти рука бога Саваота, те ћеш се назвати царем свега, од истока до запада. Па кад то све свршиш, тада ћеш доћи близу раја, где ћеш наћи људе који не живе обремењени плотским бременом као ми, већ живе некако мирно, сасвим блиско анђелском животу. Од бога се они блаженим називају. И кад њих видиш, Александре, они ће ти све даље рећи о твом повратку.“ И онда Јеремија рече још ово: „Не остави нас, Александре, у жалости, већ прими нешто од нас, љубави ради.“ А Александар му одговори: „Шта треба, часни оче, да учиним?“ И нареди Јеремија да донесу камен лихантар, на коме је било записано име Господа Бога Саваота, и који је на своме шлему носио Исус Навин3 кад је излазио у бој на туђинце; и нареди да се донесе мач незнабошца Голијата, кога у борби уби јеврејски цар Давид4; нареди да се донесе и шлем снажнога Самсона, са змајевим ноктима, и адамантово копље Самсоново коме се није могло одупрети никакво оружје; принесоше му и штит од акинтова гвожђа, који никакво гвожђе не може да пробије, а био је то штит Анатана, Саулова5 сина. И јерусалимски грађани му дароваше две хиљаде каблова мигдала6 и двеста коња. И тако га пророк Јеремија, благословив га, отпусти с миром, рекавши му: „И уз све то, Александре, отаџбине своје нећеш видети.“
Напомене
- Види напомену 4 у гл. 1 првога дела.
- Алузија на библијску легенду о томе како је Мојсије извео јеврејски народ из Египта и превео га преко Црвенога мора у земљу Хананску.
- Исус Навин, јеврејски првосвештеник, наследник Мојсијев.
- По библијској легенди, када су Јевреји били нападнути од Филистињана, Давид је као дечак изишао на мегдан огромном Голијату и убио га каменом из праћке.
- Саул, старозаветни јеврејски краљ кога је наследио Давид.
- Мигдал, бадем.