Део 2, Поглавље 4
И Александар рече да борба престане, па упита Египћане: „Како то од вас стар отидох, и како млад к вама дођох?“ А они му рекоше: „Па ми смо имали цара Нехтенава, коме си ти син. Кад је одлазио од нас, Нехтенав нам је оставио овакво писмо: ‘Одлазим од вас стар, али ћу вам доћи млад; а ово ће бити знак мога доласка: кад приђем и поклоним се мојој слици, која стоји усред града Египта, тада ће венац с главе слике спасти и на моју главу ставити се.’“ Саслушавши то, Александар приђе стубу и слици Нехтенавовој: и с главе слике сурва се венац и паде Александру на главу: Египћани то видеше и удивише се. А цар нареди да се ту подигну четири велика стуба, па нареди да на једном стубу ставе његову прилику од злата начињену, на другом војводу Птоломеја, на трећем Антиоха и на четвртом храброг Филона — сва четири окренута истоку; па онда се Александар попе на свој стуб, који је био врло висок; па погледав по целоме Египту, нареди да се утврђења сва поруше, врача Филипа постави за господара Египту, а сам у Египту пронађе скровишта многих царева.