Део 2, Поглавље 5
Кад се све то тако сврши, дођоше гласници Александру са вестима: „Нека ти је знано, велики царе, да је Дарије, источни цар, са свом својом силом стигао на реку Јефрат1.“ Чим то Александар чу, нареди своју војску, па пође на Јефрат. Пре него што је дошао Јефрату, нареди да се цела војска попише, и нађоше да је има шест стотина хиљада коњаника и четири стотине хиљада пешака. И Дарије заповеди својој војсци да се попише, и нађе хиљаду хиљада коњаника и хиљаду хиљада пешака. Тога дана ухватише Даријеве уходе, и Александар рече да их обесе ако му не кажу тачан број Даријеве војске; они му целу истину рекоше. Александар рече да их задрже до ноћи, а војсци нареди да сваки човек заложи ватру; онда изведе уходе на једно високо брдо, и они одатле видеше безбројну множину ватара. А он их онда отпусти рекавши им: „Закон је код Македоњана да свима које у боју ухвате главе одсецају и никога жива не пуштају; па ако се са Даријем побијемо, ви у борбу не улазите, јер је човеку свој живот дражи него богатство целог света. А цару своме Дарију реците: цару с царем не личи бити се; а кад се почнемо бити, тражите ме на златним колима са лавовским знацима. Где видите позлаћене шлемове и типане фариже2, ту је македонски пук.“ И кад им то рече, отпусти их. Кад уходе дођоше Дарију, рекоше му све шта су видели, а Александра похвалише много, говорећи да му је војска силна. Дарије заповеди да им се одсеку језици да не могу Персима причати шта су видели, а војсци заповеди да се за борбу уреде. Међу собом савет учинише да самоме Дарију не доликује да иде у борбу, јер је Александар гусар, од малих и споредних царева, а Дарије је силан и велик, највећи цар од свих на земљи; и Дарију би угодан овај савет. Онда призва великог војводу, по имену Миманда, па му заповеди: „Узми шест стотина хиљада изабраних Персијанаца, и двеста хиљада Миђана, и две хиљаде Етиопљана и четири стотине хиљада стрелаца-пешака, па пређи реку Тигар и доведи ми Александра, сина Филипова. Ако ли побегне, а ти га терај, не остављај га никако, па се врати к мени, укрепљен персијским боговима.“ И Миманда, узевши војску и прешав реку Тигар и видевши Александрову војску, нареди својима да се за бој припреме. И Александар, кад виде персијску војску, нареди својој војсци да узме оружје; кад се наоружаше и на коње узјахаше, Александар им рече: „Витези моји Македоњани, помоћ и заштита бога Саваота с нама су; видели сте како Рим заузесмо и назвасмо се господарима целога Запада, како сва морска острва заузесмо, како узесмо и Јерусалим, где се поклонисмо Богу небескоме, па са његовом помоћу Египат узесмо и дођосмо до великога цара Дарија. Ако и њега надбијемо, бићемо господари свега онога што он има. А ако он нас разбије, цела васељена нас не може од њега сакрити. Боље нам је у боју умрети него пред Персијанцима бежати; свакоме је паметном човеку лепша поштена смрт него сраман живот. А да знате да ћемо их разбити, јер њихов цар није с њима, а свака војска безглава је без свога цара. Видите их како неуређени у бој иду; брзо ће почети бежати, јер су безглави; ви већ знате да се Перси овцама зову, а Македоњани вуцима: пред једним вуком многе овце беже. Персијанци су на бој натерани, а ви идете од своје воље и са својим царем. Па вас све молим да храбро у бој пођете, у овај још храбрије него у друге; јер кад војска другу војску оштро нападне, храброшћу својом побеђује снагу друге војске.“ Па рекавши то, појаха великога коња, шлем на главу стави, војску подели на три дела, сам лично пође са македонским пуком, а Антиоха и Птоломеја посла са друга два пука. Па онда брзо појездише, копља изломише и мачеве истргоше па се голим мачевима сударише. И Персијанци, не могући се одупрети, почеше бежати. А Александар смешан с њима заједно иђаше и Даријеву логору тако приспеше. Видећи да му је војска разбијена, Дарије уседе на брза коња и побеже. Разбивши ове тако, Александар нареди да се мртви покопају, а живи са чашћу пусте, рекавши им: „Реците цару вашем Дарију да буде задовољан оброком својим.“ А Миманду, Даријевог војводу, уби. Па се онда диже и пређе реку Јефрат, и нареди да се на њој сви мостови оборе.
Напомене
- Јефрат, Еуфрат, река у Малој Азији.
- Типане фариже, украшене коње.