Део 2, Поглавље 6
Кад се то тако зби, нареди цар Дарије да се из свију његових земаља војска скупи у Вавилон1. Па скупивши двеста тисућа војника, дође на Синар-поље,па крете на Александра. Видећи толику огромну Даријеву војску, Александар много страха у срце прими, али Македоњанима то не саопштаваше, већ им, ставши усред војске на једну узвишицу, рече: „Љубими моји војници, знајте да је свак ко бежи, бржи од онога који га тера. Многе кучке медведа терају, али га мало која уједе; кад један лав рикне, многе зверке умиру. Нека нам је одсад закон да увек гонимо и убијамо, Персијанцима — да увек беже пред нама и умиру. Дарије велике војске на нас води, па нам тиме, и не хотећи, много части чини; јер убијајући много његових, све нам већа част припада. Миманда смо убили: ако и Дарија убијемо, без бриге ћемо бити: јер сви они који су из првога боја побегли, у овај неће доћи.“ Па рекавши то пође у битку, имајући уза се хиљаду хиљада војника оружаних, а пре боја рече да се по војсци разгласи да ће свак ко би пре краја борбе покушао бежати, бити без суда убијен. Те ноћи се Александру јави пророк Јеремија и рече му: „Иди на Дарија без бојазни, јер имаш уза се помоћ Бога Саваота. На глави у борбу понеси камен на коме је урезано име великога Бога Саваота, камен који сам ти дао у Јерусалиму, а уста нека ти говоре, кад у бој уђеш: „Један је свети, један Господ, који је саздао небо и земљу и који почива на херувимима, Бог Саваот.“ И то говорећи победићеш, па ма цео свет био против тебе.“ Видећи тај сан, Александар је био много радостан и срчано на борбу пође: с обе стране затрубише трубе и војске се сударише. Разлегаше се топот коња и вика људи, и клопот оружја, да је земљи већ тешко било од сече која је трајала од јутра до подне, кад Перси почеше бежати. Македоњани их тераху три дана и три ноћи: четири стотине хиљада их убише, две стотине хиљада живих похваташе и Александру доведоше. А он им рече: „Не идите више у борбу“, па их пусти. А Дарије побеже са сто коњаника у свој стони град Персипољ1.
Напомене
- Вавилон, стари град у Малој Азији (Месопотамија), чије се развалине налазе сто километара југоисточно од Багдада. За време боравка у Малој Азији, Александру је Вавилон једно време био престоница.
- Персипољ, Персеполис, грчки назив за стару персијску престоницу.