Део 2, Поглавље 11
Па рекавши то, пође Дарију, носећи му, као посланик, писмо. На се узе персијско одело, преко њега феничански плашт, на главу метну македонски клобук с аспидовим роговима и златним печатима. Дарије начини велико и свечано позориште да се Александровом поклисару моћним представи. Тако Александар дође Дарију, даде му писмо и рече: „Господин мој Александар, цар царевима, теби, персијскоме цару Дарију, шаље мене на радост твоју. Прочитај писмо, па му отпиши.“ Дарије сеђаше на високом месту, а око њега беху као начињене анђеоске прилике. Палата светла сва му од злата беше начињена; на четири угла палате четири камена беху, који ноћу као огањ место свећа светљаху. Узевши писмо од Александра, Дарије се дивљаше његову крзну и клобуку1. Нареди да се писмо гласно прочита; неки Персијанац, који је знао македонска слова, поче га читати. Писмо је гласило овако: „Александар, цар над царевима, по вољи вишњега свему свету цар, Дарију цару на радост. Сећаш ли се, царе Дарије, да си данак примао од мога оца и Македоњана; а кад он умре и мене остави на престолу, ти си сматрао да ти је потребно лукавством својим мене са престола и из отачаства мога отерати и другог на моје место поставити? Видећи то божје свевидеће око, које све види и сваку помисао срца зна, праведном мером данас теби одмерава; а мене, својом вољом, учини господарем мога отачаства и целога света. Ти си био заповедио да ме к теби доведу; ево ме, ја ти сам долазим. И као што си ти хтео назвати се господарем свега нашега, тако и ја хоћу да се назовем господином свега што је твоје. Али ја нисам тако немилостив као што се теби чини; приклони преда мном неприклону своју гордост, поклони се, дај ми данак, па и даље господуј. А ако ти је то неугодно, онда си ти непријатељ својим Персијанцима, и сам желиш да те македонски мач посече. Буди готов са свима својима за битку кроз петнаест дана на Арсопорској (Арсиноској) реци.“
Саслушавши писмо, Дарије рече својима: „Је ли се ико надао да ће таква храброст и таква јарост из Македоније изићи?“ Александар, стојећи пред Даријем, рече: „Није чудо, Македоњани већ владају светом.“ А Дарије: „Заиста?“ А Александар: „Јер су сви једнодушни и бескрајно храбри, и мудри, и воле се.“ Неко од Персијанаца рече: „Зашто тако говориш великоме цару?“ А он одговори: „Јер сам слободан поклисар силнога господара“, па рекавши то, одступи. Дарије му рече: „Буди код нас на вечери, док писмо Александру напишем.“
Напомене
- Клобук, шешир.