Део 1, Поглавље 3
А сам седе и расписа књиге на све градове и пределе Египта да се спремају на одбрану очевине, отаџбине, земље и царства. Али што бог неће, човек не може! Уђе сам у царску палату па поче врачати у волшебној тепсији: наливши је водом, направи две војске од воска, непријатељску и своју, и наведе их чарањем да се на води потуку. Тад виде да Персијани побеђују његову војску, да непријатељске лађе, поуздано вођене, убацују своју војску у Египат. И у тешку недоумицу паде, заплака се и рече: „Тешко теби Египте, многа си се лета дичио царем својим, а једнога лета погибе с царем својим! Нема, дакле, радости у коју се и жалост не умеша, нити има славе на земљи која се полако ствара, а брзо не пропада! Тешко онима који се ослањају на волшебна лукавства, јер ко се на њих ослони, као да се на воду ослонио, тоне и у несрећу себе сурвава.“ Па не могући више остати у Египту, јер се са ратницима не могаше борити, жалошћу и срамотом обрван, обрија браду и главу, па у поноћ изиђе из царских дворова и оде у далеке и непознате земље; тако дође у македонски град Филипуст1, где га нико не познаваше. Смести се ту у једно скровито место, приказавши се као лекар и вешт мајстор, египатски звездочатац2.
Египћани, много од најездних туђинаца пострадавши, потекоше своме цару Нехтенаву; не нађоше га у царским дворима па плакаху горко. На његовој постељи нађоше писмо: „Љубими моји Египћани! Нисам могао гледати ваше муке, па одох у далеке, туђе земље, откуда ћу вам се после тридесет година млад вратити.“ Прочитавши писмо, Египћани извајаше у злату Нехтенава, поставише га на високи стуб насред Египта, у руку му метнуше оно писмо, на главу му поставише златну круну, па потрчаше богу своме Писадону, молећи га за Нехтенава и питајући шта је с њим. А он им се јави у сну и рече: „После тридесет година он ће вам опет доћи, затупиће несломљиви мач персијске деснице, непријатеље ваше и Персију под ваше ноге ће покорити!“
Напомене
- Филипуст, престоница Филипа Македонског није се звала Филипуст, већ Пела, и налазила се у јужној Македонији, на месту где је данас Јениџе-Вардар.
- Звездочатац, астролог, човек који по звездама прориче судбину људи.