Александрида (роман о Александру Великом)

Део 2, Поглавље 23

При одласку им рече: „Шта сад још напред има?“ А они одговорише: „Ничега више напред нема; само у океанској реци су макаронска острва1, где живе блажени људи, који себе нагомудрим називају, јер су наги (без) од сваке страсти.“ Александар их запита: „А откуд се они на та острва населише?“ Одговорише му: „Кад је праотац наш Адам преступио заповест божју и из раја истеран био, на овај се оток населио и на том острву сто година живео и плакао гледајући на рај и сећајући се красних рајских добрих ствари. Ту је и два сина родио, Кајина и Авеља2. Ђаво позавиде браћи на љубави па брата на брата диже и Кајин уби Авеља. Великим болом обрвани, праотац наш Адам и прамајка Ева, сећајући се изгнанства из раја, са сузама погледајући на рај, гледајући пред собом мртва сина свога, стално су плакали. Саздатељ свега на небу и земљи, творац Господ, видевши неисказану жалост и безмерну тугу наших праотаца, посла им анђела наређујући: „Адаме и Ево, зашто плачете због смрти Авељове? Њега сам ја од земље створио, и сад опет матери његовој земљи вратио, куда ће отићи и сви други који се од вас роде. И о другом мом доласку опет ће устати; ко је непослушношћу из раја истеран, онај ће послушношћу опет у рај доћи.“ Па нареди да Авеља сахране, а на његово место да се роди други син, праведан и благочастан, по имену Сит. А Адаму Господ нареди да се сели са тога острва: „Кад на рај погледаш, увек се сетиш свога изгнанства, па си увек тешко злосрећан; иди зато одавде у свет, па кад прође седам хиљада година, опет ћеш рај угледати.“ И тако Адама са Евом одведе са овога острва, а Сита са његовом децом остави овде. И то су ти нагомудраци који су се од Сита изродили, Адамови унуци. Њихов начин живота ћеш познати, Александре, кад к њима одеш.“ Александар их запита да му покажу пут макаронским острвима и они му показаше.

Напомене

  1. Макаронска острва, (према грчком називу) острва блажених. Ово поглавље о острву на коме живе блажени, наги, мудри људи, без страсти, вероватно је инспирисало Марина Држића да у Негромантову монологу (в. Пролог Дунду Мароју) измисли ону причу о људима назбиљ и људима нахвао.
  2. Кајин и Авељ, према библијској причи, по којој је Кајин, син Адама и Еве, убио из зависти свога млађег брата Авеља.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91