Део 2, Поглавље 24
И идући тако шест дана, дође до једнога малог, врло високог острва. Изишавши на њ, подиже свој кип на њему од злата: у руци је држао мач управљен ка макаронским острвима. Па подигавши се даље, путоваше још шест дана, до неких врло високих планина. За ту планину привезан беше човек гвозденим ланцима: био је висок тисућу хвати и широк двеста. Видећи га задивише се и Александар и Македонци његови, па прођоше не смејући му приступити. Човек је плакао и четири дана су му још глас чули. Дођоше другој некој великој гори, и нађоше велику једну жену за планину ланцима привезану; била је хиљаду хвати висока и двеста широка, огроман змај јој се око ногу био свио и, држећи је за уста, не даваше јој да говори. Па путујући још педесет дана, зачуше неко тешко јечање и видеше велика језера пуна змија. Мислим да су то оне муке у којима се муче људи грешници. Дођоше до реке Океана и видеше макаронско острво двадесет миља далеко од обале. Александар стаде ту са својом војском и нареди да се саграде галије, па уђе у макаронско острво узевши са собом и Филона.