Део 2, Поглавље 25
На том острву су била врло висока и лепа дрвета, разним воћем украшена: једна су сазревала, друга цветала, трећа презревала. Много је плода по земљи лежало, различите птице летаху и сеђаху по тим дрветима и разним лепим певањем певаху. Под лишћем дрвећа лежали су људи; испод корења тих дрвета извираху јаки извори слатке воде. Уђе међу та дрвета Александар, срете једнога од тих људи и рече му: „Мир нека је с тобом, брате.“ А он ће Александру: „Нека ти је, Александре, цару невољног и сујетног света, све на радост.“ Александар хтеде с њим говорити, али му овај не даде већ рече: „Иди унутра, старијим мојим. Они ће те прихватити и одвести старешини нашем, Јефанту1,па ће ти он рећи о свему што је тамо, о твојој смрти и о нашем животу и о свему другом што зажелиш знати.“ Продужи Александар унутра, много га људи среташе и у лице љубљаше, и сви му гатањем прорицаху. Зачуди се Александар кад то виде: помисли да су то богови а не људи. И тако му говорећи, доведоше га до цара свога Јефанта. Јефант под неким дивним дрветом лежаше; красна вода близу њега извираше, постеља и покривач му беху од лишћа са дрвета тог. Видевши Александра, Јефант замаха главом и рече: „Што си, царе неуставног и сујетног света, к нама дошао?“ па, узевши га за руку, „близу мене седи“, рече. Александар седе покрај њега. Јефант му обема рукама обгрли главу, па слатко га пољубивши рече: „Радуј се, главо над свим главама. И кад сав свет присвојиш, свога отечества нећеш видети! Јер кад све земаљско придобијеш, тада ћеш и ад наследити.“ Чувши то Александар се много у души растужи па рече Јефанту: „Зашто си ми то рекао?“, а Јефант му одговори: „Велеумну човеку не пристоји се речи тумачити.“ Александар му тада рече: „Ако ми кажеш, донећу ти што ти је потребно, а што се у нашој налази земљи.“ „Донеси“, рече он. Александар рече Филону да донесе чист хлеб и вино. Погледавши то, Јефант рече: „Није нама ова храна погодна, већ вама. Моја је храна плод овог дрвета, пиће из извора овог, јер се моје земљородно тело од матере земље храни; одело ми је лишће њено; ум ми је сав о небу, не мучи се ничим земаљским; наш живот је без страсти; многа лета проживљавамо, па кад из овог страсног живота одлазимо, одлазимо у други бесконачни живот, коме је сав наш ум упућен.“ Задививши се, Александар рече: „Заиста ови људи божанственим животом живе! А откуда сте се овде населили?“ Јефант одговори: „Адамови смо унуци, као и ви; кад је Адам одавде изгнан, ми остасмо; синови смо Сита, Адамова сина. А ви, зашто носите шарене одеће, различиту храну једете, ратујете и на вас ратују, бијете и бију вас, кољете подобне себи људе и вас они кољу, грабите се за царства и достојанства, а ипак умирете као убоги, па још мислите на пљачке, ратове, крвопролића? Кад немате с ким да ратујете, ви идете па дивље звери убијате, и тако душе своје прелашћујете и брзо умирете. Ако мислите да је међу вама било светих људи, и да су они овде на макаронским острвима, па си и ти дошао на макаронско острво, ако кога од ваших праведника познајеш, да потражиш да ли ћеш га овде наћи?“ Александар му рече: „Све што си ти рекао дивно је и слатко мени. Али ми реци како се ви рађате, јер не видим у вас женског пола.“ Јефант му рече: „И ми имамо жене, али оне нису овде већ на оном острву према нама. Једанпут им годишње идемо, проведемо с њима тридесет дана, па се опет вратимо на ово острво. Кад се коме роди дете, онда му се отац више са женом не састаје. Кад дете напуни три године, ако је мушко, ми га себи доведемо, ако је женско, остаје са женама.“ Александар онда рече да би, ако им је то по вољи, радо видео то острво, на што му Јефант одговори: „Можеш отићи до острва, али нећеш ништа видети; доћи ћеш до једног зида, али не загледај унутра, јер не може остати жив онај човек који унутра загледа.“ Александар поверова томе, оде ономе острву и видевши на њему тучани зид, не смеде иза зида завирити, јер је то могуће једином богу само, али је немогуће човеку.
Напомене
- Јефант је вероватно начињено према библијској личности Јафету, једном од тројице Нојевих синова, од којих су се после потопа размножили разни народи. По Библији, Ној је потомак Адамовог сина Сита, а то се исто казује у овом поглављу.