Део 1, Поглавље 4
У Македонији сматраху Македонани Нехтенава великим човеком, називаху га великим врачем и мађионичаром. Македонски цар Филип имађаше жену Олимпијаду; њу је туга много мучила, толико да је и царску славу и богатство занемаривала, јер је била неплодна, деце није имала па је зато врло тужна била. Гледајући је тако неплодну и Филипу се чинило да се кида веза љубави коју је осећао према њој. Кад пође једном у рат, с великом је радошћу дозва и, преноћив ту ноћ с њом, рече јој: „Олимпијадо, светлости очију мојих, ако ми до мога повратка не будеш родила дете, нећеш више очију мојих видети!“ Кад то рече, отиде на војску.
Олимпијада у великој тузи и скрби не знађаше шта да ради. Видећи да је Олимпијада тужна због тога, једна од њених робиња јој рече: „Има у нашем граду један Египћанин, човек вешт и речју и делом, и он може испунити све наде твога срца и обвеселити Филипу старост и срце његово.“ Олимпијада нареди да јој он што пре дође; кад Нехтенав дође, она му рече: „О човече Египћанине, чула сам за тебе да својом вештином можеш везе моје бесплодне утробе раздрешити, и силном цару Филипу срце у љубави према мени утврдити, а моју безмерну жалост у радост обратити. Ако је то истина, учини што пре: од мене ћеш велике награде добити, Македоњани ће те славити као великог човека.“ Чујући то и дивећи се лепоти њена лица, стајаше Нехтенав пред њом гледајући је и машући главом. А она му, помисливши да он хоће насамо са њом да говори, рече: „Што ме мучиш? Ако заиста можеш то учинити, а ти чини што пре, не одуговлачи.“ Гледајући доброту лица јој и већ устрељан љубављу к њој, Нехтенав јој рече: „Видим како велики богови, Амон и Финес и Јеркурије желе да буду с тобом; ако им допустиш да ти приђу, великоме цару мати ћеш бити!“ Много се обрадова Олимпијада кад то чу, па му умилно рече како врло жели да се назове мајком; нареди да му се близу двора подигне мала колиба, тако да јој може брзо јавити долазак бога Амона.