Део 3, Поглавље 1
Дође Александар на земљу државе индијске, а Филона посла у Персију, царици Роксанди.
Чувши то велики индијски цар Пор, посла Александру гласнике с овим писмом: „Ја Пор, велики индијски цар, премац свим индијским боговма, Александру, македонском цару, пишем. Дошло ми је до ушију да те је убиство персијскога цара Дарија учинило врло гордим, па просто страдаш од безумља! Не знаш ли да те пред мојом силом не може сва земља сакрити? Буди задовољан са том твојом лудошћу и моли ме за опроштај, и од све земље, од које си данак узео, пошљи моме царству, а ти сам бежи у Македонију и чувај свој живот. Ако то не учиниш, ни у Македонији се од мене сакрити нећеш!“ Александар прими ово писмо, прочита га и Пору овако отписа: „Александар, цар над царевима и господар свима кнезовима и царевима, не својом храброшћу већ божјим извољењем, Пору индијскоме магарцу. Ти ми пишеш да ме је Даријева пропаст учинила гордим. Нека ти је знано да се и Дарије сравњиваше с боговима као и ти сад; али у шта се ти уздаш да ми се успротивиш кад сам ја ваше богове победио? Ако си силнији од богова, што Дарију не поможе! Уистини, ти си то хтео, али ниси могао; можда си и могао, али ниси смео. И да знаш да ја на тебе идем уз помоћ бога Саваота, али не идем на тебе као на бога, већ као на најмањег човека. Јер си ти човек недостојан: како се називаш богом кад бога ни видео ниси! И пођи на бој са свом својом силом да више части Македоњанима учиниш, јер са колико више војске на нас пођеш, утолико ћу те са већом храброшћу разбити, па те нећу терати по свету, већ ћу те у Индији појести! А још ако те жива ухватимо, нећу те слати на макаронско острво, где мислиш да су твоји богови, већ ћу те гурнути доле у ад да се са земаљским људима мучиш, јер су они тамо у гејену, како ми Јефант, макаронски цар сам рече. И буди задовољан тим што имаш1.“
Напомене
- Рат са индијским царем Пором Александар је, по тврђењу Плутарха, сам описао у својим писмима, по којима је и Плутарх описао ово ратовање.