Део 3, Поглавље 6
Оставивши свога драгога војводу Антиоха да над Индијом господује, Александар се сам крете на амазонске жене1 дошав близу њиховог града, нареди да их нападну; али су се оне тако вешто бориле да их нико надвладати не могаше. Чуо је он већ израније да су те жене благообразне, тако му оне послаше сто жена с многим и скупим даровима и с овим писмом:
„Дошла нам је до ушију нека вест, о миродршче2 и велики царе Александре, да си покорио цео свет и да сад хоћеш да се бијеш и са женама. Али нама се то чини невероватно, кад знамо колико си мудар: не приличи теби с нама борити се, јер не знаш шта ће се десити. Ако ти нас разбијеш, малу ћеш част стећи; а ако ми тебе победимо, велика ће то срамота за тебе бити. Па ти се молимо, а ти не презри молбу нашу, дај да израде слику твоју, па нам је пошаљи да место тебе царује. Шаљемо царству твоме многоцене златне и бисерне дарове, драго камење и круну царице наше Плинтерве, и сто прекрасних девојака на потребу теби и властели твојој. И смилуј се на нас, и прими наше молбе као верних робиња твојих, и брзо нас утеши.“ Александар прими писмо и задиви се лепоти оних жена.
Напомене
- Сусрет Александров са амазонкама помиње и Плутарх, али са доста резерве, подвлачећи чињеницу да сам Александар у својим писмима не помиње тај сусрет.
- Миродржац, господар света.